Јапан убрзава наоружавање ракетама домета преко 1. 500 километара

Прошлог месеца јапански министар одбране Минору Кихара саопштио је током посете Вашингтону свом домаћину и колеги Лојду Остину да његова држава намерава да за годину дана убрза набавку америчких крстарећих пројектила "томахавк" и производњу сопствених ракета домета преко 1.000 километара, како би се оне нашле у јапанском арсеналу већ 2025. године.

Он је то објаснио пооштравањем безбедносне ситуације у региону Источне Азије.

Набавка офанзивног ракетног наоружања крупан заокрет у одбрамбеној политици Токија

Јапан због своје послератне пацифистичке политике поседује само ракете кратког домета од око 100 километара намењене гађању противничких пловила која би, евентуално, пришла његовој обали.

Од почетка конфликта у Украјини, међутим, у острвској царевини се све више јавно говори о потреби да се армија наоружа средствима која би јој омогућила да циља ракетне лансере на територији непријатеља.

Ово стога што Токио, као и његов војнополитички савезник Вашингтон, чини се, сматра да би у наредних неколико година могао да избије оружани сукоб око Тајвана и у дешавањима у бившој совјетској републици види садржај који би могао да охрабри Пекинг да војним путем покуша реинтеграцију тог пацифичког острва у свој правни оквир.

Не само Народна Република Кина, већ и Демократска Народна Република Кореја поседује веће количине пројектила средњег и великог домета који могу да покрију целу територију Јапана - у Токију сада постоји свест да се оне не могу зауставити просто пасивном одбраном која подразумева обарање надолазећих ракета.

Стратеге у Пекингу, међутим, вероватно брине могућност да би сва та новостечена сила, као и потенцијали које Јапан поседује од раније, могли да буду употребљени у координацији са америчком војском и за деловање ван јапанских територијалних вода у случају евентуалне кризе у Тајванском мореузу.

Рецимо, Токио је већ распоредио своје противавионске пројектиле "патриот" на острвима Ишигаки и Јонагуњи, одакле они штите не само крајни југ Јапана, већ и ваздушни простор над северном половином Тајвана и водама надомак њега.

Способност да покрију тајвански ваздушни простор имаће и апарати "Ф-35Б" с јапанских носача авиона када ускоро буде завршено њихово прилагођавање за пријем и одржавање тих летелица. Као потенцијално битне играче у случају да Вашингтон и Токио одлуче да укрсте мачеве с Пекингом ради Тајвана не треба заборавити ни јапанске подморнице, које красе врлине као што су савремена електроника, врло тихо кретање и способност дугог боравка под водом упркос томе што их не погони нуклеарни реактор.

Куповина ракета које могу да угрозе територију суседних држава тако је постала најупадљивија мера нове стратегије којом се Јапан неповратно удаљио од седам деценија дуге политике која је предвиђала искључиво ратовање на сопственој територији, односно, дефанзивно деловање оружаних снага.

Стратегија повећаног наоружавања и развоја способности за офанзивно дејство званично је стављена на папир крајем прошле године, али је рад на њеном формулисању, убеђивању грађанства да је прихвати и стварању правних и материјалних услова за почетак њеног спровођења трајао бар деценију, од доласка бившег премијера Шинза Абеа на кормило државе у децембру 2012. године.

Ужурбано наоружавање

У фебруару ове године премијер Фумио Кишида је, у склопу плана наоружавања офанзивним ракетним средствима, званично објавио и одлуку о куповини око 400 пројектила "томахавк" од америчке корпорације "Рајтеон", те да је за то издвојено 1,55 милијарди долара.

Међутим, тада је било речено да би те ракете домета преко 1.600 километара намењене опремању јапанских разарача биле уведене у употребу током 2026. и 2027. године. Иако је сада термин набавке и опремања пловила померен за годину унапред, то ће, чини се, имати одређене последице када је у питању квалитет пројектила, јер медији у Земљи излазећег сунца пишу да ће уместо планиране верзије "блок 5", Јапан морати да се задовољи старијом генерацијом "томахавка", верзијом "блок 4", која је јефтинија али и мање потентна.

Мада разлози за то нису јавно саопштени, није неразумно претпоставили да проблем лежи у недостатку производних капацитета америчког партнера.

Набавка тог пројектила из САД требало би да да времена домаћој индустрији да развије и припреми за масовну производњу сопствену крстарећу ракету.

Велики "колач" за оружане снаге

У децембру прошле године објављена је ревизија јапанске националне стратегије за одбрану, у којој је званично формулисана намера да се постепено удвостручи буџет за одбрану са садашњих један, на два посто бруто државног производа и стекне способност офанзивног ратовања. То практично значи да ће у периоду од пет година, закључно са фискалном 2027. годином (која се завршава у марту 2028. календарске), јапанска влада убризгати еквивалент од око 320 милијарди америчких долара у опремање армије.

Највећи део тог крупног колача требало би да оде управо на развој и куповину пројектила који могу да захвате обалски појас Народне Републике Кине и читаву територију Северне Кореје, односно, на јачање ваздухопловства и морнарице кроз набавку ракетног наоружања и нових платформи које га могу носити.

Конкретно, у Токију у наредних пет година планирају изградњу нова два разарача опремљена са чак по 128 лансирних цеви за разне врсте пројектила, 10 ракетних фрегата, те даљу набавку америчких ловаца-бомбардера пете генерације "Ф-35" у две варијанте, за стационирање на копну, односно, на носачима авиона.

На листи жеља су и почетак развоја пресретача хиперсоничних клизних возила, миноловци и танкери за снабдевањем горивом, извиђачки и транспортни авиони, као и хеликоптери за борбу против подморница, те модернизација флоте борбених летелица "Ф-15" и "Мицубиши Ф-2" (јапанског пандана америчком "Ф-16").

Средство за одвраћање, средство за ратовање

То би све требало да најпре послужи као средство одвраћања, јер у Токију страхују да би кинеске снаге могле да покушају да преузму контролу над острвцима познатим у Јапану под именом Сенкаку, а у Кини као Диаоју, која леже на великим количинама нафте и природног гаса и око којих се две државе споре.

С обзиром на географску близину тог сићушног архипелага Тајвану, јапански војни и политички врх брину да би он могао да постане поприште кинеских војних операција у случају да Пекинг одлучи да, како то најављују америчке обавештајне и војне структуре, војно интервенише против владе у Тајпеју.

Стратеге у Пекингу, међутим, вероватно брине могућност да би сва та новостечена сила, као и потенцијали које Јапан поседује од раније, могли да буду употребљени у координацији са америчком војском и за деловање ван јапанских територијалних вода у случају евентуалне кризе у Тајванском мореузу.

Рецимо, Токио је већ распоредио своје противавионске пројектиле "патриот" на острвима Ишигаки и Јонагуњи, одакле они штите не само крајњи југ Јапана, већ и ваздушни простор над северном половином Тајвана и водама надомак њега.

Способност да покрију тајвански ваздушни простор имаће и апарати "Ф-35Б" с јапанских носача авиона када, ускоро, буде завршено њихово прилагођавање за пријем и одржавање тих летелица.

Kао потенцијално битне играче у случају да Вашингтон и Токио одлуче да се укрсте мачеве с Пекингом ради Тајвана не треба заборавити ни јапанске подморнице, које красе врлине као што су савремена електроника, врло тихо кретање и способност дугог боравка под водом упркос томе што их не гони нуклеарни реактор.