Јапан открио планове за драстично јачање својих ракетних снага

Прошле године јапанска влада је објавила да ће до 2027. године удвостручити издвајање за одбрану. Детаљи тог плана последњих недеља полако излазе на светло дана, па је сада извесно да ће у складу с претходним, релативно штурим најавама јапанска држава добар део тог новца уложити у куповину и развој ракетног наоружања.

Наиме, премијер Фумио Кишида у обраћању посланицима парламента пре недељу дана је саопштио да ће јапанска држава за потребе своје армије купити до 400 америчких крстарећих пројектила "томахавк" који ће бити уведени у наоружање до 2026. године.

Реч је о најновијој верзији ракете из те породице, која има домет преко 1.600 километара и чије је коришћење у оружаним снагама САД почело 2021. године.

Такође, зна се и да ће далекоисточна царевина радити на преради домаће противбродске ракете кратког домета од око 100 километара "тип 12" како би стекла способност да гађа противникове носаче авиона даље од своје обале, па и циља ракетне лансере у обалском појасу азијског континента.

Ту офанзивну моћ Земља излазећег сунца није до сада поседовала, јер је званично тумачење њеног устава из 1947. године, у народу познатог као "устав мира", налагало да се земља уздржи од набавке и производње оружја као што су ракете средњег и великог домета или носачи авиона и стратешки бомбардери, које омогућава дејство далеко од сопствене територије.

Реч је, дакле, о заокрету у безбедносној политици Јапана који је донело схватање да су суседи Кина и Северна Кореја далеко одмакли у развоју и масовној производњи свих типова ракетног наоружања и нуклеарних бомби, те да пасивна одбрана која се састоји у настојању да се пресретну њихови пројектили нипошто више није довољна, већ да су неопходна офанзивна средства за удар по ракетним базама на противничкој територији.

Рушење старих табуа

Јапан је, пишу домаћи медији, још 2017. године затражио од САД да размотре продају "томахавка" Токију, али је тај предлог био одбијен јер су стратези у Вашингтону оценили да би било ризично да савремена и тајна америчка војна технологија доспе у стране руке.

Међутим, након руске интервенције у Украјини и реизбора кинеског председника Си Ђинпинга, а у светлу убрзаног јачања кинеских ракетних снага и морнарице, у војнополитичком врху у Вашингтону, чини се, преовладало је мишљење да је амерички доминантни геополитички положај у свету угрожен и војна премоћ САД и њених савезника у Источној Азији на издисају, па сада трансфер убојитих "томахавка" Јапану више није табу.

Влада у Токију је након почетка рата у Украјини обзнанила да ће се повиновати ранијем америчком захтеву да слично чланицама НАТО-а своје издвајање за одбрану повећа на два процента бруто друштвеног производа.

Јапан је до тада традиционално годишње усмеравао око један посто свог БДП-а на војску, што је у зависности од врло променљивог курса јена, прерачунато у доларе, углавном износило између 35 и 49 милијарди америчких долара.

Америчко, али и своје кљусе

Поред куповине америчког наоружања, пуно финансијских средстава биће уложено и у домаће капацитете, нарочито у развој пројектила који могу да пресретну балистичке и хиперсоничне ракете.

Корисник владиних давања биће компанија "Мицубиши електрик". Она производи противавионску ракету средњег домета просто познату под ознаком "тип 03", која би кроз усавршавање софтвера за праћење објеката у ваздуху требало да буде прилагођена за обарање противничких пројектила и тако употпуни моћ јапанске армије, која већ поседује америчке системе сличне функције "ПАЦ-3" (унапређени "патриот"). Рад на томе требало би да почне у току ове године.

Војска планира да то антиракетно оруђе уведе у наоружање четрнаест јединица, од чега би највећи број њих, јапанска штампа спекулише: чак половина, била распоређена на крајњем југу земље, у архипелагу Нансеи, који се простире од већег острва Кјушу на северу до сићушног Јонагуњија, који се налази на само 110 километара од Тајвана.

Преостали антиракетни системи који користе поменуту ракету били би постављени тако да штите нуклеарне централе и другу виталну инфраструктуру.

"Тип 03" има домет од око 100 километара и слично поменутом "ПАЦ-3", чији је домет око 40 километара и који је ефикасан на висинама до 20 километара, моћи ће да гађа балистичке ракете након њиховог поновног уласка у Земљину атмосферу.

Поред ових система који се стационирају на копну, Јапан поседује антибалистичке пројектиле "СМ-3", који противничке ракете лове у орбити након што су напустили атмосферу. Јапанска војска и влада, међутим, желе способност да неутралишу непријатељске пројектиле одмах након лансирања пре него што зађу у свемир, за шта је потребан систем већег домета, па и брзине од преко пет маха, ако се желе зауставити хиперсоничне ракете. Зато ће значајан део новог војног буџета отићи и на заједнички развој таквог моћног средства одбране са Сједињеним Државама.

Јачање сопствене одбрамбене моћи – јачање војне независности од Вашингтона?  

Јапан ће део пакета од неколико десетина милијарди долара додатног новца за одбрану усмерити на отварање нових касарни на својим острвима у близини Тајвана, као што је популарно туристичко одредиште Ишигакиђима, јачање извиђачког и транспортног ваздухопловства који играју пресудну улогу у одбрани тих од матице удаљених и раштрканих острва и лансирање нових војних сателита способних да брзо детектују лансирање противничких ракета.

Јапан је недавно почео и рад на развоју електромагнетног топа који би могао да послужи за обарање непријатељских пројектила.

Мада се наоружавање крстарећим ракетама средњег домета као што су "томахавк" и прерађени домаћи "тип 12", те развој антибалистичких система, војних сателита и електромагнетног топа стављају у контекст заједничког супротстављања са САД претњи која долази из Кине и Северне Кореје, ваља приметити да стицањем сопствених способности за пресретање непријатељских пројектила и офанзивно ратовање, Јапан заправо смањује ослањање на америчке снаге и тако јача своју војну независност од Вашингтона.