Јапан усвојио нову стратегију – Кина званично највећа безбедносна претња

Јапанска влада званично је усвојила нову стратегију националне безбедности која предвиђа дуплирање издвајања за одбрану и означава Народну Републику Кину као "највећи стратешки изазов".

Овај потез је очекиван, јер се у Земљи излазећег сунца још од владе трагично настрадалог бившег премијера Шинза Абеа и захтева који је испоставио тадашњи председник САД Доналд Трамп да земље НАТО-а и амерички азијски савезници подигну потрошњу за одбрану до нивоа од два процента бруто друштвеног производа расправљало о драстичном увећању војног буџета, пошто Јапан већ деценијама за војску троши само око једног процента свог БДП-а. 

Такође, протеклих недеља јапански медији, преносећи садржај новог државног документа, истицали су чињеницу да он по први пут јасно "прозива" Кину као највећег стратешког опонента Токија.

Нова стратегија националне безбедности предвиђа да Јапан увећа своје издвајање за одбрану на два процента БДП-а пре свега у сврху јачања одбране географски удаљених острва у његовом саставу и стицања способности противудара, чијег се поседовања далекоисточна царевина у склопу своје вишедеценијске послератне политике до сада свесно уздржавала.

"Способност противудара" конкретно значи моћ да се гађају противнички аеродроми и ракетне базе, односно, изврше удари далекометним наоружањем у дубину територије непријатеља. Или, како је премијер Фумио Кишида у данашњем обраћању јавности једноставно објаснио, подразумева набавку нових борбених авиона и ракета.

Тежак међународни положај као мотив за наоружавање

Јапан се деценијама концентрисао на куповину и развој дефанзивног наоружања, те упркос својој економској моћи и технолошком потенцијалу, устезао се од увођења у употребу офанзивног оружја попут пројектила средњог и великог домета и носача авиона.

Међутим, од прве деценије овог века, када је постало јасно да Демократска Народна Република Кореја поседује нуклеарну бомбу и пројектиле који могу да досегну целу територију Јапана, у Земљи излазећег сунца су почеле дебате о потреби да се измени стратегија одбране, односно, приступ питању националне безбедности, и то кроз давање већих законских овлашћења армији за деловање и ван граница своје земље, кроз активније улагање у домаћу војну индустрију, либерализацију извоза оружја и веће технолошко повезивање са страним фабрикама наоружања и опреме.

У другој деценији овог века пооштравање територијалног спора са Пекингом око острва Сенкаку (Диаоју) и скоковити раст моћи Нарооднослободилачке армије Кине, која се нарочито огледа у убрзаном јачању морнарице, ваздухопловства и ракетних јединица, у Јапану су проузроковали расправе о промени устава или бар његовог тумачења како би се армији омогућило да се ослободи пацифистичких стега и наоружа средствима као што су носачи авиона не били боље заштитила своју територију и поморске линије којима се земља снабдева енергентима и другим важним сировинама. 

Почетак сукоба у Украјини и затегнутост у Тајванском мореузу која је достигла врхунац током лета ове године, када је након посете председавајуће Доњег дома америчког парламента Ненси Пелоси Тајпеју кинеска армија опколила Тајван, продубила је перцепцију у Токију да је Кина највећи изазов за безбедност Јапана и убрзала одлуку о стицању способности противудара, односно, дуплирању војног буџета земље.

Наравно, још један врло битан фактор који присиљава Токио да се удаљи од свог послератног пацифизма кроз набавку офанзивног оружја је и чињеница да се Северна Кореја наоружала с више типова балистичких пројектила и крастарећих ракета, те чини се, сада ради и на хиперсоничном оружју, што све значи да Јапан упркос томе што поседује америчке антиракетне системе "ПАЦ-3" и разараче класе "иџис" који имају функцију истуреног против-ракетног штита, више никако не може да парира претњи по његову безбедност која долази из Пјонгјанга.

Због свега наведеног, није чудно то што новоусвојени документи јапанске владе карактеришу безбедносну позицију земље као најсложенију од Другог светског рата наовамо.

Очекивана одлука

Јапан је протеклих година јавно радио на трансформацији своја два нова, велика носача хеликоптера "Изумо" и "Кага" у платформе које би удомиле војне авионе америчког порекла "Ф-35", који су наоружани пројектилима ваздух-ваздух и ваздух-земља завидног домета, те стога практично представљају офанзивно оружје.

Такође, у протеклих неколико месеци у више наврата је најављивано и да ће земља извршити опремање својих снага ракетама домета преко 1.000 километара, које могу да досегну аеродроме и ракетне базе у Северној Кореји и на кинеској обали.

Због свега тога, данашња одлука владе у Токију се већ дуже време очекивала и, у светлу тајванске кризе и страха да би Пекинг ускоро могао да поступи попут Москве у Украјини, у Земљи излазећег сунца протеклих недеља пажња политичара и јавности се више усмеравала на проблем одакле ће доћи новац за дуплирање буџета за одбрану него на сам концепт удара на територију потенцијалног непријатеља, који би као отклон од дугогодишње мирољубиве политике требало да буде контроверзан.

Јапанска влада планира да до нивоа потрошње од два процента БДП-а на војску дође у наредних пет година, што јављају домаћи медији, практично значи да ће до 2027. године држава утрошити око 320 милијарди долара за одбрану, па се стога наметало питање да ли би у ту сврху требало подићи порез или штампати државне обвезнице.

Премијер Кишида током дебата у парламенту у вези са тим питањем инсистирао је да се новац обезбеди прерасподелом буџета и повећањем пореза како држава не би продубила јавни дуг и тако оптеретила будућа покољења.

Мада је идеја да се добар део средстава набави кроз повећано опорезивање правних лица, подизање акциза на дуван или преусмеривање пореза за обнову елементарним непогодама погођених области била доста критикована, истина је да јавни дуг Јапана износи преко 260 процената бруто друштвеног производа, те да је даље задуживање државе, упркос томе што скоро све њене обвезнице у својим рукама држе централна банка и друге домаће финансијске институције, врло ризично.

Највећи део колосалне инјекције новца коју ће добити јапанска армија отићи ће најпре на набавку америчких крстарећих ракета "томахавк", на куповину ловаца бомбардера "Ф-35", транспортних и извиђачких летелица домаће производње, те развој борбеног авиона пете генерације у сарадњи са Италијом и Великом Британијом.