Нигер под притиском – претње, протеривања и погледи преко нишана

Због одбијања да се одазове позиву и осталих активности француске владе које су у супротности са интересима Нигера, француски амбасадор Силван Ите (Sylvain Itte) проглашен је непожељном особом у још једном потезу који овај нестабилан регион гура у дубљу кризу.

Амбасадор Ите је протеран након што је Француска затражила повратак на власт недавно свргнутог председника Мохамеда Базума.

Париз је, на вест о протеривању амбасадора, оценио да "војна хунта нема овлаштења да предузима такве потезе", после чега остаје нејасно да ли ће амбасадор Ите остати у Нијамеју.

Недуго потом, војна хунта у Нигеру наложила је и амбасадору Немачке да у року од 48 сати напусти ту земљу.

Француски амбасадор је протеран свега неколико часова пошто је западно-афрички економски савез, Ековас (ECOWAS) потврдио решеност да, уколико остале опције пропадну, оружјем на власт врате председника Базума, кога је војска збацила 26. јула.

За разлику од претходног ултиматума генералима у Нијамеју, Ековас овог пута није временски ограничио рок за повратак председника Базума, наводећи, радије да је пуч у Нигеру "војни удар превише" у ионако проблематичном региону.

"Надамо се да ће дипломатски напори довести до жељеног резултата и да распоређивање војске неће бити потребно... У сваком случају, настављамо припреме како би снаге биле спремне за акцију", рекао је председника Ековаса, дипломата из Гане, Омар Турај.

Најаве ове организације да ће војно интервенисати у Нигеру, нашироко су тумачене као објава рата генералима који су на силу преузели власт у Нијамеју, али је Ековас, у међувремену, ретерирао тврдећи да је оружана интервенција последња опција за решавање кризе.

Анти-Ековас коалиција

Тако, међутим, не мисле три државе из овог дела Африке – Нигер, Мали и Буркина Фасо, које су се договориле да се заједнички бране у случају војне интервенције и у "шест руку" воде борбу против група радикалних исламиста активних у региону.

"Свестан сам потребе да се искористи нови моментум патриотизма и позивам све снаге да се укључе у национални дијалог... како би се поставили темељи новог уставног уређења заснованог на нашој традицији и вредностима републике", рекао је шеф војне хунте у Нигеру, генерал Абдулрахман Ћијани.

Вођа војних власти је, такође, оптужио Ековас да је санkцијама ускратио становницима Нигера храну и лекове, те да "смрћу хиљада људи жели да подели народ и наметне му своју вољу".

"Мисле да ће силом да нас натерају на оно што је за нас неприхваљиво и коси се се интересима народа и државе", рекао је генерал Ћијани.

Ћијанијева изјава уследила је недуго псоле најаве Стејт департмента да ће помоћница државног секретара за Африку, Моли Фи у наредна четири дана разговарати са званичницима Нигерије, Чада и Гане о даљим корацима у решавању кризе у Нигеру.

"У свим разговорима, поновиће заједнички став о очувању тешко стечене демократије у Нигеру и хитном ослобађању председника Базума и његове породице, који се противно закону држе у притвору", наводи Стејт департмент. Моли Фи ће се, такође, састати и са званичницима Бенина, Обале Слоноваче, Сенегала и Тога.

Базум тражи помоћ Америке

Свргнути председник Мухамед Базум, који се налази у притвору "негде у Нигеру", затражио је помоћ Америке и међународне заједнице, како би се у замљи обновио уставни поредак.

Базум је, у писму Вашингтон посту, упозорио на растући утицај "руских криминалаца" из групе "Вагнер" тврдећи да би читав регион упасти у вртлог "бруталног тероризма" какав је виђен у Украјини.

Страх од руског утицаја у Нигеру избио је је у први план дан после пуча, када су демонстранти по улицама Нијамеја носили руске заставе и тражили "раскид неоколoнијалних односа" које та држава има са Француском.

Бивши француски амбасадор у САД и Уједињеним нацијама, Жерар Аруд рекао је дневнику Поан да је пуч у Нигеру у највећој мери резултат неоколонијалног односа Париза и афричких држава, али и недостатка јасне стратегије Европске уније према том континенту.

Оцена француског дипломате уследила је после бројних антифранцуских парола које су на улицама Нигера, али и Малија и Буркине Фасо, узвикивале присталице нових власти.

Иако је махање руским заставама на улицама градова у Нигеру изазвало узнемиреност на Западу, аналитичари тврде да такве манифестације више представљају отпор француском утицају, него стварни утицај Москве.

Пригожинова сенка над Африком

Ипак, у Малију се налази око 1.500 припадника руске компаније "Вагнер", чији ће статус у великој мери зависити од намера Москве да, на било којих начин, подржи њихов даљи боравак у Африци.

"Вагнеровци" су подршку војним властима у Малију и влади у Судану наплаћивали у злату и нафти, па аналитичари сматрају да ће њихова будућност зависити од воље домаћина да и даље финансира њихове услуге.

Или, како је вест о паду авиона шефа "Вагнера" Јевгенија Пригожина прокоментарисао саветник централноафричког председника Фиделе Гуанђика: "Појавиће се неки нови Пригожин".

Гунђика је, пре недељу дана, позирао у мајици "Вагнера", чији ће припадници, како ствари стоје, остати у Судану и Малију све док тамошње владе плаћају рачуне, или ће, временом, већина прећи у редове неке друге руске формације овог типа.