Британци жале због Брегзита, ко зна Блеров рецепт за власт

Истраживање YouGov показало је да је 57 одсто Британаца зажалило због изласка земље из Европске Уније. Само нешто више од трећине би опет поступило исто, када је реч о подршци Брегзиту на референдуму 2016. године. Професор Дејан Поповић, некадашњи амбасадор у Лондону, каже да свакако није само напуштање Уније разлог за изазове са којима се бритaнска економија суочава, што је праћено и протестима радника.

"Ту пре свега имам пред собом податак да је Британија имала, од 2016. поготову до краја те деценије и периоде када је остваривала и пристојан економски раст. Оно што је британско друштво доживело последњих година, није само изазвано Брегзитом, већ и пандемијском кризом и ситуацијом изазваном руском агресијом на Украјину. Све је то погодило британско друштво, као што је и погодило и сва остала европска друштва", објашњава Поповић.

Тактичка реконструкција кабинета Ришија Сунака у септембру

Последице Брегзита, каже Поповић, нису само економске. Оне су и политичке и социјалне. Изазвале су преиспитивања унутар британског друштва, која су изазвала даље поларизације. Ти процеси су пре свега погодили владајућу Конзервативну партију, која је и сама отворила питање референдума. Ниједна друга политичка партија, осим УКИП-а, није се опредељивала за референдум, али су конзервативци то учинили.

Премијер Камерун је претходно добио два референдума, о политичком систему и о шкотској независности и сматрао је да ће релативно лако добити и трећи. Испоставило се да је кампања за Брегзит била успешнија.

"Треба имати у виду да су конзервативци на власти тренутно 13 година и да су још годину дана сигурно на власти. Према томе постоји засићење и у демократијама је то нешто што се и подразумева. Имајмо у виду да је и Лабуристичка странка у време Тонија Блера и његовог наследника Гордона Брауна такође била на власти 13 година, па је на неки начин време да се поново преиспитају одлуке бирача. 2019. године Борис Џонсон је убедљиво добио изборе, али сада по свему судећи, лабуристи имају значајну предност, она је виша од 20 одсто, према анкетама. Мислим да се са великим степеном извесности може очекивати промена, али наравно видећемо шта ће бирачи одлучити", сматра некадашњи амбасадор у Лондону.

Реконструкцију кабинета Ришија Сунака, најављену за септембар, Поповић види као тактичку. Сама промена кабинета, каже, тешко да може да помени расположење бирача. Постоји засићење и то му се чини важним фактором за опредељење бирача.

Рецепт за власт Тонија Блера

Каже да не би ни постојала оволика предност лабуриста у истраживањима јавног мњења, виша од 20 процентних поена, да је партија остала на позиција Џеремија Корбина. Он је доживео један од најтежих пораза на изборима 2019. године и његов радикализам се бирачима показао неприхватљивим.

Они су, оцењује, видели у Борису Џонсону и брегзитовцима нешто што им је обећавало политичку стабилност. Сер Кир Стармер је, дошавши на чело Лабуристичке партије, извршио заокрет. Он је странку померио ка центру, као што је то учинио и Тони Блер 1997. године, померајући се са крајње левице.

"Сада се то понавља, видећемо. То је нужан, али не и довољан услов за победу на изборима, зато што је потребно да и неке друге околности буду испуњене. То је битно да онај део неопредељених бирача, у центру лоцираних и који од прилике до прилике гласају за једну или другу странку, сада свој глас дају лабуристима. Водимо рачуна и о карактеристикама, британског већинског система, што такође може да утиче на исход, али чини ми се да су се услови за смену, на челу британске државе, испунили", указује пофесор.

Не мисли да ће се било шта променити у спољно-политичким приоритетима могуће нове лабуристичке владе. Сматра да ће се трансатлантско савезништво наставити и да ће изазови омогућити продубљивање политичких веза са Европском унијом.

"То не значи да ће се преиспитивати одлазак Уједињеног Краљевства из ЕУ, али ће војне конекције бити интензивиране. Није Западни Балкан високо на ранг листи британских приоритета, али су Британци присутни и у безбедносном и у политичком, понајмање у економском погледу и не треба очекивати озбиљније промене уколико би Кир Стармер постао премијер после избора 2024. године", закључује професор Дејан Поповић.