Тајни агенти у јавној комуникацији – која је улога шпијуна у руско-украјинском рату

Јевгениј Пригожин је уз доручак био издајник, до вечере помилован, за који дан позван и на чај. Тако је шеф британске обавештајне службе окарактерисао, за њега мистериозну, кратку побуну плаћеника "Вагнера". Шеф ЦИА има мање сумњи. Реч је о пукотинама у руској власти. Каже и да америчка служба намерава то да искористи. 

Користио је Вашингтон обавештајне податке, пре почетка рата, да јавно упозори на напад Русије. Рат у Украјини показао је да обавештајни рад није увек под велом тајности.

Збијање редова и отпуштања у ФСБ-у

"Мислим да је делимично постојао тај део да се Русија сведе пред свршен чин или да претрпи, да тако кажем, бламажу, да потврди америчке сумње или не. Али, треба напоменути да, кад је у питању америчка страна, да смо имали  константну потребу да се изазове незадовољство, највише у руском друштву, руском владом", сматра Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику.

Руске службе су, каже, пре рата заказале - од очекивања да ће власт у Кијеву брзо пасти, да су Украјинци деморалисани до успеха прошлогодишње украјинске контраофанзиве.

Уследила су отпуштања у ФСБ-у и збијање редова. А управо укајинско потискивање руских трупа из Харкова и Херсона и потапање разарача Москва, приписује се подршци западних обавештајних служби Украјини.

Ко се с ким и где састајао

Ипак, познаваоци немају сумње. И док трају сукоби, траје и комуникација на обавештајном нивоу.

"Чак бих рекао, да врло вероватно постоји између и украјинске и руске око различитих питања. Постоје ствари које морају да се решавају ван очију јавности, одређене врсте политичких и фактичких трговина и врло је вероватно да се и у тим форматима проналазе нека конкретна решења", наводи Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове.

Шефови америчке и руске обавештајне службе састајали су се у Анкари прошле године. А баш некадашњег амбасадора у Москви, познатог по опрезнијим ставовима према Кремљу, шефа ЦИА Вилијама Бернса, Бајденова администрација недавно је именовала за члана кабинета.

"Већ су забележени контакти које тај човек имао с руским колегама, који се у овом тренутку највише односе на дипломатију, контроле интензитета сукоба и спречавање да сукоб прерасте у директан судар Вашингтона и Москве. То је у овом стадијуму његова улога, али можемо свакако да кажемо да је улога Вилијама Бернса у Белој кући све већа и већа", закључује Вуксановић.

Њихов циљ је, према речима Новаковића, да помогну Украјини да дође до што бољег договора у једном моменту.

"Јер овај рат мора да се заврши неким примирјем и америчка и британска обавештајна служба помажу украјинској страни да оствари што боље позиције у рату", истиче Новаковић.

Да ли је Кина највећи изазов

И док је улога британске, не само обавештајне службе у вези са ратом у Украјини, виђена као јастребовска, најпре због намере Британаца да поправе пољуљани међународни кредибилитет после Брегзита, америчка се оцењује као опрезнија, јер рат у Украјини није њен једини приоритет.

Већи изазов је Кина. Ричард Мур је описује као саучесника Русије. А Вилијем Бернс као изазов - уз оцену - "разбити везе са Кином, било би лудо".