АфД није једини – помак удесно у Европској унији

Шпанија је била нешто као последњи бастион левице у Европској унији, али је и он пао пре тачно месец дана. На локалним и регионалним изборима у тој земљи, владајући левичарски савез председника Педра Санчеза оштро је кажњен. Освојио је само 28 одсто гласова, што је за проценат мање него раније. Премијер је потом за 23. јул расписао нове изборе.

Победник у Шпанији је конзервативна народна партија ПП са 31 одсто освојених гласова и својом новом надом: Изабел Дијаз Ајусо из Мадрида. Она у својим необичним наступима исмева феминизам, равноправност полова, заштиту мањина, права трансособа и заштиту климе. А десничарска екстремистичка партија Вокс, са освојених седам одсто гласова (за четири одсто више него раније), вероватно ће у будућности бити укључена у власти у многим општинама и аутономним регионима.

И није случајно што је међу првима који им је честитао био Виктор Орбан. Одушевљен је што "десничарска реконкиста" напредује у Шпанији.

Мађарска: Орбан као "узор" за читаву ЕУ

Мађарски премијер је узор за оне који Европску унију померају удесно. У априлу прошле године обезбедио је себи четврти узастопни мандат, иако је опозиција на изборе изашла јединствено и рачунала је на смену власти.

Орбан и његова десничарска националистичка партија Фидес су 2014. прокламовали „нелибералну демократију“ по руском моделу. Kсенофобични тонови већ годинама су саставни део програма његове владе. Своје одбијање да прими избеглице Орбан је правдао рекавши да Мађари „не желе да постану мешана раса" и да мултикултуралне западноевропске земље „више нису нације“.

Француска: Лепенова је дискретнија

Одмах после Орбанове изборне победе пре годину дана, Марин Лепен пожурила је да упути честитке Будимпешти. Њена крајње десничарска Национална партија је на парламентарним изборима пре годину дана успела да у парламенту са 577 места број посланика повећа на 89. Претходно је 2017. освојила само осам места.

Лепенова је неуморна, све више наступа државнички, и тако наставља са својим дугорочним пројектом – да се усели у Јелисејску палату.

Следећи корак ка том циљу била би победа на европским изборима 2024. на којима је последња два пута освајала око 24 одсто гласова. Тај циљ више не делује недостижно, јер већ десет година све више Француза гласа за крајњу десницу.

Италија: Мелони и Мусолини

Ђорђа Мелони није морала толико дуго да чека. Њена десничарско-екстремистичка и у фашизму укорењена партија Италијанска браћа појавила се готово ниоткуда и након освојених 26 одсто на парламентарним изборима у септембру 2022. она је постала прва жена на челу владе Италије.

На грбу њене странке су зелени, бели и црвени пламен. За италијанску десницу то је симбол вечног пламена на Мусолинијевом гробу.

И уопште, тај Мусолини – он је „комплексна личност која се мора посматрати у контексту", каже Мелонијева, жена која је своју политичку каријеру започела у неофашистичкој омладинској организацији.

Шведска: популисти, друга најјача снага

Џими Акесон, лидер десничарских и популистичких Шведских демократа, најпре се дуго бавио политиком да би тек касније скренуо удесно. У млађим годинама сматран је за умереног политичара.

Он данас, у стилу Доналда Трампа, жели да Шведску „поново учини великом“. На прошлогодишњим парламентарним изборима, странка коју су 1988. основали припадници десничарске екстремистичке сцене, успела је да постане друга по снази политичка снага. За њих је гласало 20,5 одсто Швеђана.

А за Акесона, муслимани су „највећа претња Шведској од Другог светског рата“.

Финска: „Прво Финци“

Ти већ дуго година најуспешнији популисти у Скандинавији, одавно су имају и имитаторе – на пример у суседној Финској. Тамо су Прави Финци освојили 20 одсто гласова и ушли у владу, у коалицији са још три странке. Имају седам места у кабинету, а лидерка Рика Пура је министарка финансија.

Та жена која је некада гласала за Зелене, сада жели да Финску врати на „прави пут“. Са „променом парадигме“ по питању миграната, квота избеглица требало би да падне на петсто.

Словачка: неонацисти у парламенту

При том је Рика Пура право невинашце у поређењу с Марјаном Kотлебом. Тај лидер неофашистичке Л’СНС спада међу најрадикалније неонацисте у Словачкој. То је човек који воли да га његове присталице називају "фирером" и подстиче атмосферу против Рома, Јевреја и хомосексуалаца. Осуђен је 2022. на условну казну због „промовисања идеологије која угрожава демократију“ и морао је да се одрекне мандата у националном парламенту.

Међутим, то у прошлости није утицало на успех његове странке. На парламентарним изборима 2020. је са осам одсто освојених гласова обезбедила себи 17 мандата. На ванредним изборима 30. септембра неонацистичка партија рачуна на још више гласова.

Грчка: велики помак удесно

За то време, на изборима у Грчкој победио је ове недеље конзервативни премијер Kирјакос Мицотакис. Али би резултат могао да се опише и овако: Грчка скреће удесно.

Десничарски популистички Еллиники Лиси (Грчко решење), ултранационалистички и ултрарелигиозни Ники (Победа) и Спартанци, као наследници неонацистичке партије Златна зора, која је 2020. забрањена – укупно са скоро 13 одсто гласова ушли су у грчки парламент.