Како је ФБИ открио ко је "Унабомбер" након потраге која је трајала скоро две деценије

Како се наводи на сајту ФБИ-ја, човек за кога ће се на крају испоставити да је "Унабомбер" – Теодор Качињски привукао је пажњу Федералног истражног бироа 1978. године када је експлодирала његова прва бомба домаће израде на Универзитету у Чикагу.

Током наредних 17 година, он је поштом или лично испоручио серију све софистициранијих бомби које су убиле три Американца и раниле скоро две десетине људи.

Успут је сејао страх и панику, претећи чак и да ће разнети авионе у лету.

Године 1979. формирана је радна група коју је предводио ФБИ, а која је укључивала АТФ и америчку поштанску инспекцијску службу да истражи случај под кодним називом УНАБОМ, зато што су бомбе испоручиване универзитетима и авио-компанијама.

У Радној групи 150 истражитеља

Радна група је имала више од 150 истражитеља, аналитичара и других са пуним радним временом.

У потрази за траговима, тим је извршио сва могућа форензичка испитивања пронађених компоненти бомби и проучио животе жртава до најситнијих детаља, наводи ФБИ.

Ти напори су се показали од мале користи у идентификацији бомбаша, који се потрудио да не остави форензичке доказе, правећи бомбе од "отпадног" материјала доступног скоро свуда.

А жртве су, како су касније сазнали истражитељи, одабране насумично из библиотечког истраживања.

ФБИ је, како се наводи, био сигуран да је "Унабомбер" одрастао у Чикагу и да је касније живео у областима Солт Лејк Ситија и Сан Франциска.

Његово занимање се показало неухватљивијим, јер су теорије ишле од тога да је механичар авиона до тога да је научник.

Истражитељи нису били сигурни ни ког је пола – веровали су да је мушкарац, али су истражили и неколико осумњичених жена.

Есеј од 35.000 речи

Велики прелом у случају догодио се 1995. године. "Унабомбер" је послао есеј од 35.000 речи у ком објашњава мотиве и погледе на невоље модерног друштва.

Након дуге дебате о "попуштању терористима“, директор ФБИ-ја Луис Фри и државни тужилац Џенет Рено одобрили су препоруку Радне групе да објави есеј у нади да ће читаоци моћи да идентификују аутора.

Пошто се текст појавио у Вашингтон посту, хиљаде људи је предложило могуће осумњичене.

Један се, међутим, истакао – Дејвид Качињски је описао свог проблематичног брата Теда, који је одрастао у Чикагу, предавао на Калифорнијском универзитету у Берклију (где су постављене две бомбе), а затим је неко време живео у Солт Лејк Ситију пре него што се трајно настанио у брвнари коју су браћа изградила близу Линколна у Монтани.

Што је још важније, Дејвид је дао писма и документе које је написао његов брат.

Лингвистичка анализа и налог за претрес

Лингвистичком анализом утврђено је да су аутори тих радова готово сигурно исти.

Када се комбинује са чињеницама прикупљеним из бомбашких напада и живота Качињског, та анализа је дала основу за налог за претрес.

Качињски је ухапшен 3. априла 1996. У његовој брвнари је пронађено обиље компонената за бомбе, 40.000 руком писаних страница које су укључивале експерименте прављења бомби и описе злочина и једна бомба спремна за слање.

Тери Тарчи, који је водио Радну групу за хватање "Унабомбера", навео је да је Качињски био "најопрезнији серијски бомбаш кога је ико видео". 

"Нисмо имали никакве везе с њим осим писама која је почео да шаље 1993. године. Била је то бонанца информација", навела је Кетлин Пукет из Радне групе.

Писма и идеје

Писма су указивала истражиоцима на идеје које је имао, теме које је проучавао и књиге које су му биле значајне. Пукетова, која је радила на докторату из клиничке психологије, навела је да су на основу писама открили појединости о његовом образовању, годинама и личности.

Према њеним речима, писма су била "веома страствена, тако да нема сумње да овај човек заиста верује у оно што пише".

"Тако да је вероватно имао ова уверења целог живота", казала је Пукетова.

Указала је на врло специфичан правопис и синтагме – као што је британска реч "анализа" – као јединствени идентификатор у тексту.

Неколико месеци након објављивања манифеста, адвокат који заступа Дејвида Качињског позвао је ФБИ. Дао им је есеј од 23 странице који је брат његовог клијента, Теодор Качињски, написао 1971. Агент који га је први прочитао одмах је уочио сличности.

Истраживање синтагми

Турчи је рекао да му је, када је добио копију есеја, искочила синтагма "сфера људске слободе". Рекао је да се вратио на "Унабомберов" манифест и пронашао исту синтагму:

"Ми ћемо тврдити да се индустријско-технолошко друштво не може реформисати на такав начин да га спречи да прогресивно сужава сферу људске слободе".

Сличности у текстовима заједно са другим доказима чинили су Турчија све сигурнијим да су открили "Унабомбера".

"Ситнице су почеле да се збрајају. Неколико нас је веровало да смо идентификовали 'Унабомбера'", казао је Турчи.

То је било довољно да се добије налог за претрес рустичне колибе у Монтани у којој је живео Качињски.

Међу доказима пронађеним у кабини биле су хиљаде страница Качињског руком писаних белешки, укључујући признања за свих 16 бомбашких напада. Његове речи помогле су агентима да га пронађу, а тужиоцима да изграде случај.