Други самит Европске политичке заједнице сутра у Кишињеву – главне теме безбедност, енергетика и повезаност

Први овакав скуп у историји Молдавије окупиће на једном месту све чланице ЕУ, државе кандидате за чланство, али и оне који немају или не желе перспективу чланства: од Исланда и Велике Британије, преко Западног Балкана и Украјине, до Јерменије и Азербејџана.

Србију ће, као и на првом самиту ЕПЗ у Прагу прошлог октобра, представљати председник Републике Александар Вучић.

Према најавама европских званичника укључених у припрему састанка, главне теме разговора биће безбедност, енергетика и повезаност, а у оквиру тога биће речи о сајбер безбедности, пројектима енергетике и саобраћајне инфраструкуре, размени студената и државних слузбеника.

Дебата у четири "радна стола"

Дебата између лидера биће организована у четири "радна стола". Kао и у Прагу, добар део времена током једнодневног самита биће резервисан за билатералне састанке између лидера.

Смештајући самит у дворац Мими, изграђен крајем 19. века по узору на сличне француске дворце посвећене производњи вина, влада Молдавије желела је да нагласи историјске и културне везе са остатком Европе.

Али организатори скупа имају у виду и политичку поруку коју би требало да пошаље заједничка фотографија лидера на овом месту, само неколико стотина километара од ратишта у Украјини: поруку о Европи која је уједињена у осуди ратног подухвата Москве.

"Само место састанка је порука, коју треба видети из геополитичког угла. Ако седите у Москви и видите да се 47 земаља окупља у вашем блиском суседству, то би требало нешто да вам поручи", каже један европски дипломата.

Настала као одговор на рат у Украјини, Европска политичка заједница у четвртак одржава већ други самит, иако је и даље у потрази за тачном дефиницијом и сврхом постојања. Аналитичари, па и учесници, често нису сигурни је ли је у питању форум, платформа за размену или ембрион нове међународне органзације.

Након недавног самита Савета Европе у Рејкјавику, који је окупио практично исту групу земаља, многи су поставили питање да ли је ЕПЗ заправо непотребно преклапање са радом већ постојећих организација.

"Рад Савета Европе је заснован на вредностима, а ЕПЗ на геополитици и интересима. То можда није била почетна замисао, али ако погледате листу тема самита, у стварности је тако", наводи високи званичник ЕУ.

Аутор почетне замисли је француски председник Макрон, који је Европску политичку заједницу образложио потребом да се Украјини и другим источноевропским земљама одмах пружи неки шири европски оквир - имајући у виду да процес приступања ЕУ може да буде обесхрабрујуће дуг и неизвестан.

Предлажући ЕПЗ у мају 2022. године, Макрон је поручио и да чланство у ЕУ "не може бити једини начин да се организују односи на континенту". То је појачало сумње да је реч о замени за проширење ЕУ и стварању трајне чекаонице за земље којима се не може рећи отворено не - иако нема стварне политичке воље за њихов пријем. Међутим, ова страховања су ипак отишла у други план након што су Украјина, Молдавија, а нешто касније и Босна и Херцеговина званично добили статус кандидата за чланство у ЕУ.

ЕПЗ је, бар за сада, неформални скуп

Осим тога, Европска политичка заједница је, бар за сада, неформални скуп који, за разлику од Савета Европе и других организација, нема буџет, администрацију, ни формално чланство.

Управо је тај неформални карактер омогућио да се за столом нађу најразличитије државе и разговарају о заједничким проблемима на континенту, истичу аналитичари. Чињеница да процесом формално не управља Брисел по својој прилици је одлучујуће допринела и да се Велика Британија поново нађе за једним европским столом после трауматичног искуства Брегзита. ЕПЗ је за сто довела и земље као што су Норвешка и Швајцарска, које нису чланице ЕУ, али су њени кључни економски партнери.

У Бриселском Институту за геополитику истичу и да формат « удаљен » од питања чланства у ЕУ ставља партнере у позицију једнакости, без разлике између оних који куцају на врата клуба и оних који одлучују ко и када може унутра.

С друге стране, аналитичари упозоравају да би неформални, међувладин и интересни караткер ЕПЗ могао да буде виђен као алтернативни модел, какав прижељкују националистички политичари и "суверенисти", скептични према ЕУ.

"Разлог постојања Европске политичке заједнице је то што нуди поставку каква је тренутно потребна континенту: пан-европску, флексибилну, неформалну и засновану на једнакости партнера", каже Лук Ван Миделар, историчар и коаутор студије о ЕПЗ.

Kолико ће потреба за таквим форматом трајати и да ли ће наџивети рат у Украјини, тешко је предвидети. За сада су плану још два самита: на јесен у Шпанији и следеће године у Великој Британији.