Велика Британија – дуготрајна боловања, да ли је решење четвородневна радна недеља

Према најновијим подацима британског Завода за статистику, та земља у периоду после пандемије бележи рекордну запосленост, али и рекордна дуготрајна боловања, док је продуктивност испод прага тржишне утакмице. Неки стручњаци указују да је излаз у скраћењу радне недеље.

Лондонски саобраћајни шпиц. Међу људима, који журе на посао, недостаје сваки тринаести, јер је на боловању.

Продуктивност и морал запослених су ниски у ери штрајкова и инфлације.

Глобални пилот-пројекат

Стручњаци решење виде у глобалном пилот-пројекту о којем сам извештавала на његовом почетку јуна прошле године.

Шездесет једна фирма у Уједињеном Краљевству је тада прешла на четвородневну радну недељу.

Међу њима је и компанија за израду козметичких производа "Пет веверица", са седиштем у Брајтону.

Њен оснивач и директор Гери Конрој истиче да је "та стратегија довела до четрдесетопроцентног скока прихода и профита у шестомесечном периоду.

После скоро годину дана само пет британских компанија враћа се на старо.

Мање радних сати – већа продуктивност

Једна од бољки западних привреда је слаба продуктивност.

У Британији је њен годишњи раст, после светске економске кризе, пао са два на 0,75 одсто.

Са четири радна дана продуктивност је скочила на десет процената.

Гери Конрој наглашава да су запослени током четвородневне радне недеље боље фокусирани, да нису толико уморни и могу да се концентришу на сваки појединачни задатак.

"Мање су растројени, ређе прекидају посао и мање греше. Велики део посла раније је отпадао на исправљање грешака, а многе нисмо ни примећивали, што је довело до жалби муштерија, које би понекад и враћале наше производе", наглашава он.

Постпандемијске економске бољке

Рекордно дуга боловања, истиче британска лекарска комора, несумњива су последица пандемије.

Узроци су често дуг ковид, али и бројни проблеми са менталним здрављем због периода социјалне изолованости.

Шефица производње у фирми "Пет веверица" Лили Елис каже да сада ужива на послу.

"Промене које је четвородневна недеља донела веома су приметне. Морал је скочио брзо, јер су сви били узбуђени због слободног петка. Зато би од понедељка до четвртка стварно прионули на посао како би све било урађено пре петка. Са лакоћом одржавамо ниво радне енергије", наглашава она.

За техничара у истој фирми Џона Крија година је просто пролетела.

"Петодневна радна недеља? Није то за мене", тврди он.

Мање фирме – боља продуктивност

Бројне светске корпорације траже начине да поспеше продуктивност у сивој постпандемијској реалности.

Кључ је, истичу стручњаци, у тимском духу, који тешко опстаје у великим фирмама.

Партнер у "Бостонској групи" Ник Саут подсећа да у Уједињеном Краљевству две трећине компанија, укључених у пилот-пројекат четвородневне радне недеље, броје испод 25 запослених. Трећина има мање од десет радника.

"У сличним пројектима у Сједињеним Државама и Ирској педесет посто фирми запошљава мање од десет људи. Величина компаније има везе са успехом пилота", сматра он.

Према истраживањима тима професора економије Универзитета у Оксфорду Јана-Емануела де Нева, земље са краћим радним недељама су срећније и продуктивније по радном сату.

"Тако Данци и Холанђани у просеку раде 1.400 сати годишње, док америчка радна година траје око 1.800 сати. То је вероватно разлог што се Данци, Финци и Холанђани боље котирају на скали среће. Но, када је реч о продуктивности, а то показује и моје истраживање, они привређују много више по сату, док раде много мање од британских или америчких колега", каже професор Де Нев.

Енглеска централна банка безуспешно настоји да заузда инфлацију повећањем каматних стопа.

Део економиста сматра да класична решења, стара више од века, застаревају и да је смањење радне недеље креативан начин за излазак из постпандемијске привредне депресије на Западу.