Демилитаризована зона за грађане обе Кореје симбол раздора, за туристе атракција

На средини полуострва Демилитаризована зона, широка четири и дуга близу 250 километара, и ретко ко се усуђује да је пређе. Постоји од 1953. године, када је завршен Корејски рат. У њеном јужном делу данас је туристичка атракција.

"Веома је сигурно. Две армије су овде потписале споразум и влада мир већ 70 година. Правила за обилазак су веома стриктна и војници нас чувају. Тако да је сигурно да нас посетите", каже Су Со, туристички водич.

Уз осматрачницу зона садржи низ атракција, попут старе америчке војне базе, као и сталну изложбу посвећену жртвама рата, посебно младим људима. Посетиоци у зону улазе унапред најављени и са пасошем, а и њени становници свакодневно морају да га показују.

Зову га Село уједињења, има око 500 становника који се углавном баве пољопривредом и налази се у Демилитаризованој зони.

За грађане обе Кореје зона је симбол раздора јер је – од када је линија повучена – раздвојила скоро десет милиона људи, попут породице осамдесеттрогодишње Ни Јон Хи.

"Рођена сам у Северној Кореји, али сам након рата побегла у Јужну Кореју, мислећи да је привремено. Живим овде 50 година, удала сам се и добро је посећују ме деца", каже Ни Јон Хи.

Око 30.000 људи, попут ње, побегло је од режима, али и сиромаштва на северу полуострва, јер док је у Јужној просечна месечна плата изнад 3.000 долара у северној је, претпоставља се, једва изнад 100. Исти су народ, али су их хладни рат и различита државна уређења поделили. Иако се свакодневно говори о кршењу људских права и диктатури, са севера нема чак ни новинарских извештаја.

"Имали смо сарадњу са колегама са севера, али је канал комуникације пресечен пре око пет година. О кршењима људских права постоје многи извештаји", каже Ким Донг Хун, председник Асоцијације новинара Јужне Кореје.

Укупан број жртава и несталих у трогодишњем Корејском рату, који се сматра једним од најкрвавијих у историји, мери се милионима. У граду Бусану о меморијалном гробљу погинулих војника Уједињених нација брине Чои Ку Сик, не жели да износи политичке ставове, али прижељкује уједињење, под одређеним условима.

"Северна Кореја мора да промени уређење и постане слободна земља, такође мора да постоји и економски баланс", каже Чои Ку Сик.

Обе земље имају министарства, а Јужна Кореја и Институт за уједињење, чија истраживања кажу да је подршка јавности на југу пала на 58 одсто у односу на 70, колика је била пре неколико година. Сматрају да би економски губитак био превелик за њих, а процене су да би коштао око пет милијарди долара, као и да би Сеул сносио већину трошкова.