Читај ми!

Готово сваки четврти становник Немачке – страног порекла

Прошле године у Немачкој је живело 20,2 милиона људи који су се или сами доселили у Немачку или су им имигрирала оба родитеља. Према подацима Савезног завода за статистику, то је 6,5 одсто више него 2021.

Готово сваки четврти становник Немачке – страног порекла Готово сваки четврти становник Немачке – страног порекла

Као резултат таквих миграција, проценат усељеника прве и друге генерације у укупном становништву Немачке порастао је с 23 одсто у 2021. на 24,3 процента 2022. године. Према немачком Савезном заводу за статистику, највећи део отпада на избеглице из Украјине, Сирије и Авганистана. Проценат директних усељеника у становништву порастао је за 7,3 одсто, брже од броја директних потомака родитеља имиграната рођених у Немачкој, који је сада четири одсто.

Основа података за ту статистику је најновији тзв. микропопис становништва. То је истраживање које се, за разлику од великог пописа, спроводи у краћим временским интервалима и на мањем узорку. Савезни завод дефинише особе с мигрантском позадином оне особе које су саме емигрирале у Немачку од 1950. године (такозвана прва генерација), као и оне који су њихови директни потомци, такође познати и као „друга генерација“.

Више мушких усељеника него женских

Најновији подаци показују да је око три четвртине од 20,2 милиона миграната лично дошло у Немачку од 1950. године, а 4,9 милиона су директни потомци таквих имиграната. У мушком делу становништва проценат усељеника био је нешто већи и износио је 24,8 одсто, док је то код жена 23,8 процената.

С просечном старошћу од 29,9 година, они који су се доселили након 2013. (при чему је у највећем броју случајева реч о особама из тзв. избегличког таласа, али и усељавању из земаља ЕУ) они су знатно млађи од неусељеничке популације чије је просечна старост 47 година.

Посматрајући период од 2013. године, највише имиграната долази из Сирије, 16 одсто, а следе Румунија са седам и Пољска са шест одсто. Украјина је на четвртом месту с пет процената, али, према Савезном заводу, Украјинци досељени прошле године још нису у потпуности евидентирани у овом последњем микропопису. Према последњим потпуним подацима с краја 2021, у групу најбројнијих усељеника спадају и држављани Хрватске којих је према тим подацима 422.000 и по бројности су иза држављана Турске, Пољске, Румуније, Сирије, Италије и Грчке. Према истим подацима за крај 2021. у Немачкој је живело 252.335 држављана Србије, као и 222.065 држављана Босне и Херцеговине. 

Више људи с мигрантском позадином

Главни разлог усељавања од 2013. био је бег од рата, пружање азила и тзв. међународне заштите – 27,9 одсто. Следи усељавање ради запослења (24,2%) и спајања породица (23,9%). Нешто више од осам одсто оних који су емигрирали од 2013. дошли су у Немачку углавном због студија или усавршавања и даљег образовања.

Ако се у обзир узму они усељеници код којих бар један од родитеља није рођен као Немац, онда се проценат становништва с мигрантском позадином додатно повећава – на 28,7 одсто или 23,8 милиона становника. Под дефиницијом „мигрантска позадина“ статистичари дакле сматрају и особе с једном родитељем усељеником.

Више од половине од 12,2 милиона Немаца с мигрантским пореклом поседује немачко држављанство од рођења. Укупно 23 одсто су сами дошли у Немачку као тзв. „касни повратници“, при чему се ради о припадницима немачких мањина углавном из земаља бившег Совјетског Савеза, али и Пољске, Румуније и бивше Југославије.

недеља, 24. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње