Готово сваки четврти становник Немачке – страног порекла
Прошле године у Немачкој је живело 20,2 милиона људи који су се или сами доселили у Немачку или су им имигрирала оба родитеља. Према подацима Савезног завода за статистику, то је 6,5 одсто више него 2021.
Као резултат таквих миграција, проценат усељеника прве и друге генерације у укупном становништву Немачке порастао је с 23 одсто у 2021. на 24,3 процента 2022. године. Према немачком Савезном заводу за статистику, највећи део отпада на избеглице из Украјине, Сирије и Авганистана. Проценат директних усељеника у становништву порастао је за 7,3 одсто, брже од броја директних потомака родитеља имиграната рођених у Немачкој, који је сада четири одсто.
Основа података за ту статистику је најновији тзв. микропопис становништва. То је истраживање које се, за разлику од великог пописа, спроводи у краћим временским интервалима и на мањем узорку. Савезни завод дефинише особе с мигрантском позадином оне особе које су саме емигрирале у Немачку од 1950. године (такозвана прва генерација), као и оне који су њихови директни потомци, такође познати и као „друга генерација“.
Више мушких усељеника него женских
Најновији подаци показују да је око три четвртине од 20,2 милиона миграната лично дошло у Немачку од 1950. године, а 4,9 милиона су директни потомци таквих имиграната. У мушком делу становништва проценат усељеника био је нешто већи и износио је 24,8 одсто, док је то код жена 23,8 процената.
С просечном старошћу од 29,9 година, они који су се доселили након 2013. (при чему је у највећем броју случајева реч о особама из тзв. избегличког таласа, али и усељавању из земаља ЕУ) они су знатно млађи од неусељеничке популације чије је просечна старост 47 година.
Посматрајући период од 2013. године, највише имиграната долази из Сирије, 16 одсто, а следе Румунија са седам и Пољска са шест одсто. Украјина је на четвртом месту с пет процената, али, према Савезном заводу, Украјинци досељени прошле године још нису у потпуности евидентирани у овом последњем микропопису. Према последњим потпуним подацима с краја 2021, у групу најбројнијих усељеника спадају и држављани Хрватске којих је према тим подацима 422.000 и по бројности су иза држављана Турске, Пољске, Румуније, Сирије, Италије и Грчке. Према истим подацима за крај 2021. у Немачкој је живело 252.335 држављана Србије, као и 222.065 држављана Босне и Херцеговине.
Више људи с мигрантском позадином
Главни разлог усељавања од 2013. био је бег од рата, пружање азила и тзв. међународне заштите – 27,9 одсто. Следи усељавање ради запослења (24,2%) и спајања породица (23,9%). Нешто више од осам одсто оних који су емигрирали од 2013. дошли су у Немачку углавном због студија или усавршавања и даљег образовања.
Ако се у обзир узму они усељеници код којих бар један од родитеља није рођен као Немац, онда се проценат становништва с мигрантском позадином додатно повећава – на 28,7 одсто или 23,8 милиона становника. Под дефиницијом „мигрантска позадина“ статистичари дакле сматрају и особе с једном родитељем усељеником.
Више од половине од 12,2 милиона Немаца с мигрантским пореклом поседује немачко држављанство од рођења. Укупно 23 одсто су сами дошли у Немачку као тзв. „касни повратници“, при чему се ради о припадницима немачких мањина углавном из земаља бившег Совјетског Савеза, али и Пољске, Румуније и бивше Југославије.
Коментари