ФБИ затвара круг, или како је ухапшен "Сноуден из нехата"
Агенти Федералног истражног бироа ухапсили су припадника Националне гарде државе Масачусетс, кога сматрају одговорним за цурење поверљивих докумената о активностима обавештајних служби САД, слабостима украјинских оружаних снага и низу других, до сада, непознатих детаља у вези с тим ратом. Сваки од око 300 докумената могао би Џека Теширу коштати по десет година робије.
Непосредно пре хапшења, наоружани агенти ФБИ-ја упали су у кућу Џека Тешира, осумњиченог да је под надимком "Лука" делио поверљиве документе осталим члановима затворене групе на "Дискорду", који су, потом преко "Телеграма", доспели до осталих друштвених мрежа и, на концу, медија.
Првобитно, поверљиви документи били су доступни групи од око 30 младића и тинејџера, а Тешира је био припадник обавештајног одељења при Националној гарди Масачусетса, али се, временом, круг ширио.
Хапшење Тешире у Норт Дитону у Масачусетсу потврдио је и државни тужилац Мерик Гарланд.
Објављивање докумената процурелих из Пентагона највећи је ударац за америчке обавештајне службе још од када је Едвард Сноуден из архива Националне безбедносне агенције, НСА, покупио око милион докумената.
Према наводима тужилаштва, објављивање сваког од око 300 докумената могло би Теширу коштати до десет година затвора, јер ће, како ствари стоје, бити оптужен за шпијунажу, која укључује неовлашћено преузимање и дељење поверљивих списа од важности за националну безбедност који би могли штетити Сједињеним Државама или помоћи непријатељима.
Тешира, Сноуден из нехата
Око 300 пресавијених страница поверљивих докумената, који су процурели из Пентагона, подигло је озбиљну прашину од Јужне Кореје до Вашингтона, чији су званичници недељама покушавали да открију ко је одговоран за објављивање ових списа.
Према тим списима, Русија и НАТО су, прошле године, били на ивици отвореног рата када је руски борбени авион, изнад Црног мора, умало оборио британски извиђачки авион, чиме је суштински негирана првобитна верзија "блиског сусрета" шпијунске летелице и пара "сухоја" Су-27.
Британско ратно ваздухопловство накратко је обуставило патролне летове изнад Црног мора после блиског сусрета извиђачког авиона РЦ-135 и пара руских "сухоја", рекао је британски министар одбране Бен Волас 20. октобра, готово месец дана после инцидента на небу изнад Црног мора.
Један од руских авион је, према тој верзији, грешком испалио пројектил "у видокругу" британске летелице, што је објашњење које су обе стране прихватиле све до краја прошле седмице, када се испоставило да је инцидент био много озбиљнији.
"Руски авион је умало оборио британску летелицу", наводи се у једном од процурелих докумената, чиме се испоставило да првобитна верзија представља умивену верзију стварног догађаја, како би се избегла даља ескалација сукоба у Украјини. "Сухој" је пројектил испалио недалеко од Крима 29. септембра.
Кад Мосад подстиче демонстрације
Осим инцидента изнад Црног мора, свеже објављени документи, о чијој се веродостојности и даље воде расправе, обухватају и улогу израелске тајне службе Мосад у демонстрацијама против правосудних реформи, које је покренула влада Бенјамина Нетанјахуа, као и шпијунирање јужнокорејских званичника, забринутих да би се могло сазнати да је Украјина крајња дестинација муниције продате Американцима.
Кабинет израелског премијера одлучно је демантовао умешаност Мосада у антивладине протесте у Израелу, свега 48 сати пошто је објављен тајни документ у којем се наводи да су високи званичници ове тајне службе охрабривали и у неколико наврата јавно позивали своје агенте и грађане на протесте.
"Мосад и званичници те службе нису били укључени у ове проблеме и у потпуности су привржени служењу држави на начин на који то Мосад чини од оснивања", саопштио је кабинет премијера Израела.
Документ, означен као "строго поверљив", пак наводи на закључак да су високи званичници ове тајне службе позивали своје службенике и грађане Израела да учествују у протестима против правосудних реформи, укључујући и "неколио директних позива на које је реаговала израелска влада".
Према израелским законима, улога Мосада није јасно дефинисана законом, али та тајна служба, попут британског МИ-6 и америчке Централне обавештајне агенције, никада не бави питањима везаним за унутрашњу политику.
Цурење докумената изазвало је проблеме и у Сеулу, посебно јер се у најмање два од свеже процурелих докумената наводи да су Американци шпијунирали јужнокорејске званичнике, махом због њихове забринутости да би муниција, коју су планирали да продају САД, могла да заврши у Украјини.
"Током недеље ћемо одржати неопходне консултације са америчком страном", навела је јужнокорејска влада, која је још раније јасно објавила да странама у сукобу неће испоручивати наоружање.
У шпијунску аферу укључила се и опозиција, која је од владе затражила да испита наводе о оперативцима Централне обавештајне агенције, који су прислушкивали званичнике у Сеулу.
Потрага за издајницима
Федерални истражни биро последња је у низу америчких институција која се укључила у покушаје да се пронађе извор докумената који су се, од почетка марта, нашли на друштвеним мрежама Дискорд и Твитер.
Амерички званичници су, после почетног нећкања, признали да је око 100 различитих докумената аутентично, те да потичу са брифинга здруженог генералштаба оружаних снага САД.
Истовремено, објаснили су и да је унеколико промењен садржај најмање једног од докумената, не наводећи о којем се спису заиста и ради.
Аналитичари сматрају да је промењен извештај о губицима две стране од почетка рата до 1. марта, према којем су руске снаге изгубиле између 16.000 и 17.000 војника, док је истовремено погинуло више од 70.000 Украјинаца.
Шеф здруженог штаба оружаних снага САД, генерал Мајк Мајли, још у новембру је објавио да су губици руских снага у Украјини дебело премашили 100.000 људи, као и да је сличан број мртвих и на украјинској страни.
Руско министарство одбране је, до сада, признало да је око 6.000 припадника оружаних снага те државе погинуло на украјинском фронту. Украјинска страна тврди да су Руси изгубили око 177.000 војника, док се процене Пентагона крећу и до 200.000 мртвих Руса и упола мање страдалих Украјинаца.
Осим Федералног истражног бироа у јурњави за извором докумената учествују министарства одбране и правде, као и сијасет државних агенција, пре свега јер се сматра да су списи процурели управо из америчких извора.
Оваква тврдња поткрепљена је чињеницом да су многи од докумената означени као "Secret/NoForn", односно тајна недоступна било којој другој држави.
Иако је реч о озбиљном цурењу докумената, експерти сматрају да неће имати ни изблиза озбиљне последице као када је Викиликс 2013. године објавио око 700.000, до тада, тајних докумената, депеша и снимака.
Француска веза и акције "Вагнера"
На мети критика нашла се и Француска, посебно после објављивања документа у којем се наводи да се у Украјини налази око 100 војника из Летоније, Британије, САД, укључујући и француске специјалце.
Француска је садржај овог документа, ургентно, демантовала.
"У операцији у Украјини нема француских војника... Документи не потичу од француских оружаних снага и не коментаришемо садржај списа чије је порекло упитно", рекао је портпарол министарства војске Себастијен Лекорн.
Француска се помиње и у делу који се односи на наводни покушај Уједињених Арапских Емирата да, преко медија, обавештајних агенција и научника утиче на јавно мњење у тој држави.
Документи, такође, показују и способност америчких обавештајних служби да прате активности руског "Вагнера" широм света, укључујући и планове за операције на Хаитију, те наводно осујећени план руских плаћеника да оружје набаве у Турској.
У акцију набављања оружја била је, наводно, укључена и војна хунта у Малију, која је требало да послужи као транзитна станица турског оружја. "Вагнер", према тим документима, у Малију има више од 1.500 војника.
Из докумената се, такође, може закључити да Американци имају прилично јасан увид у акције руских војних планера, односно да је цео безбедносни и војни систем Русије компромитован до те мере да Вашингтон из дана у дан прати њихове планове и избор мета.
Украјина остаје без ракета
У једном од најинтересантнијих докумената, датираном 23. фебруара, наводи се да ће, уколико се борбе наставе истим темпом, украјинска противваздушна одбрана до 2. маја остати без пројектила за систем С-300.
Војни званичници су одмах оценили да би оваква информација могла бити од велике користи руским војним планерима, због чега је председник Украјине Володимир Зеленски одмах по њиховом објављивању, сазвао састанак највиших војних званичника.
Недуго после овог сусрета, закључено је да ће Русија, уколико муниција хитно не буде испоручена Украјини, врло брзо у борбе увести значајније ваздушне снаге, што би могло директно утицати на стање на фронту.
Документи се, такође, односе и на тренутни однос снага на борбеним линијама, пре свега у ваздуху, јер Пентагон сматра да је Русија на аеродроме у околини фронта распоредила око 485 авиона, у односу на 85 украјинских.
Американци сматрају да је украјинска страна на ивици да изгуби битку за Бахмут, пошто су после серије напада руских специјалаца и припадника "Вагнера", јединице стациониране у овом граду практично опкољене.
"Од 25. фебруара, украјинске снаге у Бахмуту су практично опкољене", наводи се у документу, уз оцену да је морал украјинских војника низак, те да ће, уколико град буде у потпуности опкољен, бити немогућа евакуација рањених и допремање муниције.
Рат информацијама
Количина, учесталост и детаљи сирових података који се објављују у вези са кризом на граници Русије и Украјине је без преседана у историји обавештајних служби. После година доминације руских извора, Вашингтон је у великој мери успео да преузме иницијативу у новом информативном рату.
Тајни планови, сателитски снимци, наводни шпијуни, хеликоптери у бришућем лету, стратешки бомбардери, тенкови, балистички пројектили, оклопни транспортери, колоне возила на путевима, товари војне опреме на аеродромима – фотографије су које су преплавиле медије и друштвене мреже.
Талас безбедносних података, који су деценијама раније пажљиво склањани од очију јавности, уследио је после серије лоших процена америчких обавештајаца, којима се на терет стављало да су преспавали најаве руске инвазије на Крим 2014. године, уласка у сиријски сукоб годину дана касније и мешање у председничке изборе у САД 2016. године.
Нова информативна стратегија Вашингтона тестирана је свега неколико месеци после изненађујуће брзог пада Кабула и процена које су се испоставиле залудним надама, да би авганистанска војска, уместо пар недеља, могла месецима одолевати притисцима талибана.
"Број, учесталост и детаљност сирових обавештајних података који се објављују јесте без преседана", написао је некадашњи званичник Централне обавештајне агенције Даглас Лондон за Форин аферс.
Главни креатор нове стратегије Вашингтона, како је непосредно пред почетак рата у Украјини објавио магазин Њујоркер, јесте саветник за националну безбедност Џејк Саливен, који је у неколико појављивања на америчким телевизијским мрежема потенцијану инвазију Украјине назвао катастрофом.
Напад је, првобитно, био најављен за 16. фебруар, да би постепено био померан, што су Руси протумачили као доказ очигледне медијске манипулације, док су Американци славодобитно обзнанили да је обеладоњивање планова одвратило руског председника Владимира Путина од почетка напада.
Суштински, информативни рат нове генерације почео је крајем новембра 2021. године, када су Американци објавили прве процене према којима се близу граница Украјине налазило око 70.000 руских војника и гомила опреме. До почетка рата, број војника и возила је растао.
Рат је почео 24. фебруара 2022. године.
Коментари