Иран против Израела, земљотрес раздора

Израелске обавештајне службе тврде да је Иран распоредио стотине дронова на неколико локација у Ираку, свега дан пошто је Техеран одбацио оптужбе да је, под маском хуманитарне помоћи после земљотреса, у Сирију послао тоне оружја и војне опреме.

Израелски обавештајци наводе да је оружје у Сирију допремано током седам седмица непосредно после фебруарског земљотреса у којем је страдало око 6.000 Сиријаца. На аеродроме у Латакији, Дамаску и Алепу слетело је неколико стотина авиона натоварених хуманитарном помоћи.

У пошиљке хране, лекова и шатора "упакована" је опрема за комуникације, делови за модернизацију противваздушних система, те комплетни радари. Прву информацију о овим пошиљкама објавила је агенција Ројтерс.

Иран и Сирија су одбацили такве наводе, али извори сматрају да је Израел убрзо покренуо озбиљну кампању против распоређивања новог наоружања, укључујући и нападе на конвоје којима је оружје превожено по Сирији и Ираку.

Од почетка године, израелско ратно ваздухопловство у неколико наврата је гађало конвоје камиона на граници Ирака и Сирије, складишта у којима су, наводно, сакривани делови за пројектиле земља–земља, дронови и комуникациона опрема, те неколико објеката у близини аеродрома у Дамаску и Алепу.

Организација ових канала за дотурање оружја додељени јединици 18000 сиријских оружаних снага, састављеној махом од припадника иранске Револуционарне гарде и Хезболаховој "шверцерској" јединици 4400, коју Мосад већ деценијама означава као кључни канал за испоруке оружја проиранским милицијама у региону.

Сиријски део операције, наводе обавештајци, вуче корене још из доба ирачко-иранског рата, када су припадници Револуционарне гарде у Сирији обучавани како да користе совјетске пројектиле, које им је поклонио тадашњи либијски лидер Муамер ел Гадафи.

Један од најзначајнијих напада на овај канал изведен је крајем октобра када је серија експлозија затресла добро чуване хангаре аеродрома Дамаск у Сирији. Уништени су писта, аеродромски радар и магацини у којима су чуване компоненте беспилотних летелица које су, наводно, у сиријску престоницу допремљенe из Ирана.

Сиријске власти саопштиле су да није било жртава, док су западни обавештајци упозорили да је серија напада на складишта иранског оружја натерала власти у Техерану да драматично промене стратегију у Сирији, па су са пуког наоружавања снага лојалних Башару ел Асаду, прешли на модернизацију тамошње противваздушне одбране.

Како би смањили штету од оваквих напада, Иранци су покренули озбиљну операцију модернизације сиријске протвваздушне одбране, укључујући пројектиле земља–ваздух "сајад 4Б" и "бавар 373".

Сарадња Ирана и Сирије озваничена је средином 2020. године, када су две државе потписале споразум о војној сарадњи, који је командант Револуционарне гарде, генерал Мохамад Багери, описао као "развој сиријских противваздушних снага".

У серији тајних напада, осим сиријских војника и цивила, убијено је и најмање десет припадника иранске Револуционарне гарде, укључујући и двојицу пуковника – Мортезу Саеднежада и Ехсана Карбалаипура, чију су смрт потврдиле и власти у Техерану.

Крајем новембра, убијен је пуковник Давуд Џафари, кога израелске обавештајне службе описују као главног координатора развоја сиријске противваздушне одбране, али и сложене заједничке мреже припадника Хезболаха, Револуционарне гарде и сиријских снага.

Крајем децембра, израелски авиони бомбардовали су подземни комплекс у близини Дамаска у којем су, под командом Хезболаха, скривени ирански дронови и делови ових летелица. Почетком априла гађани су и циљеви на којима се налазила радарска опрема за навођење дронова.

Израелски извори тврде да талас ракетних напада на Израел, који је уследио после упада полиције у џамију Ал Акса у Јерусалиму, представља показатељ нове стратегије Ирана – односно истовремених удара на Израел са више страна.

Током недеље насиља, пројектили су на Израел испаљивани са локација у Појасу Газе, из Либана и Сирије, што је протумачено "очигледном координацијом" припадника Хамаса, Исламског џихада и Хезболаха из Техерана.

Доказ овакве тврдње Израелци налазе у чињеници да су Хамасови пројектили су пре десетак година могли да добаце свега неколико километара од места лансирања, док данас могу да погоде циљеве широм Израела.