Немци не желе да раде у хотелима и ресторанима, бирократија кочи издавање виза за стране раднике

"Немци више не желе да раде у угоститељству", каже Мук Рерл, власник породичног ресторана који је отворен давне 1658. и који се рекламира као "најстарији ресторан на свету". Рерл је зато тражио раднике у иностранству и на крају их је пронашао – и то у Африци.

Осам месеци чекања на визу

Али пут је био трновит. План је био да тројица младих Камерунаца почну да раде још у септембру прошле године. Иако је захтев немачком дипломатском представништву поднесен још у јуну, визе нису стигле све до септембра ове године.

"Наравно, када ствари иду овако, не можете да планирате“, каже Рерл. То није проблем само за њега као предузетника.

У међувремену је власник апартмана у којима су радници требало да буду смештени запретио да ће их изнајмити неком другом. И на крају крајева, вишемесечна кашњења, као у овом случају, са собом повлаче и организационе проблеме у стручној школи.

То није усамљен случај. Иако потребе за кадровима у хотелијерству и угоститељству могу да задовоље многи кандидати из других земаља, тешко је ускладити понуду и потражњу.

“Врло важна спорна тачка је питање виза", каже Сандра Варден, директорка Немачког удружења хотела и ресторана (ДЕХОГА).

Лутрија за визу

У неким балканским земљама, на пример, број захтева за визама је у неким случајевима и 150 пута већи од броја термина које нуде дипломатска представништва. На Балкану је на десетине, можда и стотине хиљада оних који су већ пронашли послодавца у Немачкој који би их примио, али који не могу да поднесу захтев за визу јер једноставно не могу да дођу на ред.

Због великог броја захтева, немачка амбасада у Приштини сада код обраде података чак сарађује са једном приватном фирмом. Због великог броја захтева тамо се од децембра чак примењује метод лутрије – онај којег извуку, добија термин. Они који немају среће остају без визе у пасошу.

Навала на визе на Западном Балкану је посебно велика због правила које од 2016. омогућава досељавање у Немачку и онима без квалификације. Једини услов је уговор о раду.

"Овде се ради о посебно еклатантним примерима", каже Варден. "Али постоје и други делови света у којима настаје проблем. На пример, у Индији, Кини и југоисточној Азији." У основи, приметан је образац који се понавља: дипломатска представништва себе не виде као тела надлежна за културу добродошлице и небирократско издавање виза. "Често превладава негативан став: 'О, Боже, сви они желе у Немачку?!'"

Вероватно ће и овог лета многа радна места остати непопуњена

Недостатак кадрова у хотелијерству и угоститељству није нова појава, али ситуација се током пандемије коронавируса драстично погоршала, посебно у угоститељству. Прошле године је мањак особља износио 11,8 одсто, наводи се у саопштењу које је недавно објавила Савезна агенција за статистику.

Услови рада су захтевни, а многи послови у тој бранши су "ментално и физички исцрпљујући", каже Варден. Али с друге стране, прошле године су се плате у појединим случајевима повећале и преко 10 одсто. И поред тога се очекује да ће овог лета бројна радна места остати непопуњена. Научници и квалификовани радници из иностранства би могли да реше тај проблем када то не би било тако компликовано.

У немачком Министарству спољних послова су свесни тих проблема. "Већ смо се позабавили проблемом делимичног дугог чекања и дуготрајне обраде захтева за визе за квалификоване раднике и за запошљавање", речено је на упит Дојче велеа. "У последњих неколико месеци смо израдили акциони план за убрзавање визног режима, у којем смо дефинисали мере потребне да се ситуација поправи.”

То што Министарство спољних послова може да имплементира унутар своје надлежности, решава се директно. То нпр. укључује дигитализацију процеса подношења захтева. Министарство спољних послова такође указује на нови закон о усељавању квалификованих радника, који тренутно пролази парламентарну процедуру. Странке владајуће коалиције, социјалдемократи, либерали и зелени већ су у коалиционом споразуму навели: "Желимо да убрзамо издавање виза и да дигитализујемо процес издавања."

Не ради се само о убрзавању процеса

За угоститеља Мука Рерла из Ајлзбруна, међутим, није у питању само брзина него и транспарентност. Једноставно недостају поуздане информације о очекиваном трајању процеса издавања виза. Амбасаде су недоступне, а на упите путем електронске поште нема одговора.

"Не ради се само о чињеници да ствари морају да иду брже", каже Рерл. "Мора да се створи ситуација у којој ће бити могуће планирати. Ако знам да ће трајати пола године, онда могу да се припремим на то."