Епл улаже још милијарду евра у Минхен – зашто средња класа напушта град
Баварски главни град је најскупљи део Немачке, а сада амерички концерн Епл планира да овде уложи још милијарду евра. Многи се плаше да ће имућни дошљаци још више заоштрити стање на тржишту некретнина.
Технолошки концерн Епл намерава да уложи још милијарду евра у своју пословницу у Минхену како би радио на развоју чипова.
То за град значи више пара од пореза, али за његове становнике може значити продубљивање хорора на стамбеном тржишту. Минхен је већ најскупљи град Немачке, а долазак нових имућних људи, који би радили за Епл, вероватно ће још погурати станарине у небеса.
Средња класа напушта град
Тилман Шаих се већ годинама бори за нормалне цене станарине у Минхену. Прошле седмице је објављено да је просечна станарина у том граду порасла за више од петине у последње две године. Сада квадрат стана, без режија, месечно стаје просечно 16,07 евра.
Шаих је уверен да људи који долазе да раде за Епл неће хтети да се скрасе у Минхену. „Овде су само пар година, плаћају високе станарине и онда оду“, каже он. Са њима не могу да се такмиче људи средње класе из баварске метрополе.
Активиста страхује да би се у Минхену кирије могле кретати како је то случај у централама технолошких гиганата у Силицијумској долини, рецимо у Сан Франциску.
У Минхену су се протеклих година скрасили многи технолошки концерни: Амазон, Јаху, Мајкрософт, Гугл те бројни велики и мали старт-апови. Епл је у овај град дошао још деведесетих. Према наводима једне студије, прошле године је Минхен престигао Берлин као немачки град са највише старт-апова.
Стога се Минхен ту и тамо у медијима већ назива „Исарском долином“, по реци Исар која тече кроз град.
„Минхен је атрактиван, и то је предивно“, каже Шаих. „Али не може бити да наставнице и наставници, полицајке и полицајци – дакле средња класа – напуштају град и да тиме град више није место за добар живот.“
Минхену требају добра радна места
Баварска Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) традиционално влада најбогатијом немачком покрајином, али већ деценијама не влада Минхеном – то место држе Социјалдемократе, а ЦСУ је тек млађу партнер.
Без обзира на то, политичар ЦСУ Kлеменс Баумгертнер тренутно је у градској управи референт за економију и рад. Kаже да Минхен не ваља упоређивати са Силицијумском долином, и не допада му се дебата о томе ко би требало, а ко не би требало да дође у Минхен.
Баумгертнер подсећа да је Минхен још шездесетих привукао компанију Сименс, која је нудила добре послове. Последњих деценија је Сименс напуштао град, каже он, чиме је остала рупа. Такође се смањује број радних места у аутомобилској индустрији.
Зато је за овог политичара добра вест што Епл више улаже, тако, каже, Минхен иде у будућност. Баумгертнер додаје да неће сви запослени у технолошким предузећима живети у самом граду – многи живе у мањим варошима и селима око Минхена, јер махом раде од куће.
Kвартови се мењају
Мозес Волф, међутим, каже да „људи који раде у Еплу обично зарађују велике паре“. Волф је познати минхенски кабаретиста, који станује у четврти Гернтерплац. Тамо су некада становали рецимо и познати редитељи Рајнер Вернер Фасбиндер или Фреди Меркјури, фронтмен Kвина.
Све то је далека прошлост. Некадашњи уметнички кварт с пропалим зградама се претворио у врло тражену локацију за становање.
Развојем на тржишту некретнина протеклих година и пандемијом су се структурне промене у Минхену додатно убрзале. На то долази инфлација.
Протекле седмице је једна гостионица доспела у медије због цене од шест евра за пола литре пива. Многи уметници су протеклих година одселили из Минхена, каже Волф. А многи студенти траже факултете у мањим градовима.
Проблем све веће скупоће је феномен који Минхен дели са бројним градовима на свету, каже политичар Баумгертнер. По њему, долазак технолошких концерна помаже да град не заостане.
Од отприлике 7,5 милијарди евра градског буџета, три милијарде се убире кроз порез на обрт, наводи Баумгертнер. „Томе великим делом доприносе технолошка предузећа лоцирана у Минхену.“ Од тога новца, додаје он, профитирају како култура, тако и социјална и јавна инфраструктура.
Али, шта је са становима које би нормалан човек могао да плати? У златна времена Сименса у Минхену, овај концерн је имао овде својих 2.300 станова.
Коментари