Ф-35 проблема између Вашингтона и Анкаре – ко коме дугује новац

Фотографије авиона Ф-35 осветљеног рефлекторима испред црвене завесе све је што остало од америчко-турског партнерства у производњи авиона пете генерације. Четири године касније, Анкара тражи да јој се врати 1,4 милијарде долара уложених у овај пројекат. Америка пак захтева додатне уплате због губитака који су у међувремену настали.

Компанија "Локид Мартин" је средином јуна 2018. године у Тексасу представила први авион Ф-35 направљен за турско ратно ваздухопловство, али су се ствари, одмах након тога, драматично закомпликовале, па ова летелица никада није стигла у Турску.

Летелица са серијским бројем "18-0001", као и још пет "турских" летелица задржано је у Сједињеним Америчким Државама пошто су прво Сенат, а одмах затим и администрација тадашњег председника Доналда Трампа, суспендовали учешће Турске у овом пројекту, јер је Анкара, у међувремену, од Русије купила противавионски систем С-400.

Почетком недеље, турски министар спољних послова Махмут Чавушоглу је од САД затражио да врати 1,4 милијарде долара, одавно уплаћених за нове авионе.

"Што се тиче авиона Ф-35, Турска је искључена из програма. Платили смо 1,4 милијарде и природно је да очекујемо да нам се тај новац врати. Било би пожељно да се то догоди што пре", рекао је Чавушоглу.

Нешто пре тога, и Американци су сличан захтев послали властима у Анкари, тврдећи да је суспензија турског учешћа у пројекту Ф-35 довела до додатних трошкова, односно између седам и осам милиона долара по летелици.

Или 500 милиона долара, колико је "Локид Мартин" коштао процес промене добављача тачно 1.005 од укупно 24.000 делова који се уграђују у авионе Ф-35. Турска је, према уговору, производила 817 компоненти за труп авиона и 188 делова мотора.

Турски извори наводе да су компаније из ове државе, упркос суспензији, испоручивале делове све до септембра 2021. године, после чега је Турска и званично суспендована из производње авиона Ф-35.

Готово истовремено, Турска је први пут затражила да се јој се врати новац. Серија сусрета две стране окончана је без резултата.

У компликовану ситуацију око испоруке ратних авиона Анкари умешао се и конгресмен Мајк Мекол, који је Турској предложио да своје системе С-400 испоручи Украјини, а да заузврат добије амерички систем "патриот", по матрици како је то са С-300 учинила Словачка.

Администрација Џозефа Бајдена је била нешто конкретнија од конгресмена, па је Турској понудила 40 нових авиона Ф-16 и модернизацију још 80 летелица у замену за слободан пролаз Шведској и Финској у НАТО.

И када се чинило да је Анкара пристала на овакву понуду, прокурдски активисти су у Стокхолму запалили примерак Курана, што је изазвало гневну реакцију турских власти и на неодређено време одложило пријем Шведске у Алијансу.

Власти у Анкари укључиле су се у пројекат рачунајући да ће са 100 авиона заменити постојећу флоту летелица Ф-16 и представљати водећу ваздухопловну силу у региону.

У међувремену, турске произвођаче је заменио немачки "Рајнметал", који ће убудеће производити централи део трупа овог авиона. Новим уговором, предвиђено је да ће у Немачкој бити постављена и производна линија за комплетне летелице Ф-35. Остале делове убудуће ће производити америчке компаније.

Додатне тензије у решавању проблема везаних за овај пројекат представља и размена тешких речи између Атине и Анкаре, јер је Турска оптужила Европску унију за "једнострано понашање и недостатак визије" према Турској.

Турске критике се односе на серију недавних проблема у односима две државе, који су проистекли из турских тврдњи да су грчке оружане снаге довукле наоружање и додатно ојачале положаје на острвима која се налазе надомак турске обале.

У међувремену, Грчка је од САД затражила испоруку авиона Ф-35. Према последњим информацијама из Вашингтона, Конгрес је на корак од одобравања ове испоруке.