Шведска, зашто је "обешен" Реџеп Тајип Ердоган

Укупно 200 евра коштао је перформанс шведског уметника који је драматично уздрмао односе Шведске и Турске и под велики знак питања довео тежње власти у Стокхолму да се прикључе НАТО пакту.

"Ово је саботажа усмерена против шведског придруживања НАТО пакту", рекао је шведски премијер Улф Кристерсон, недуго пошто су се на друштвеним мрежама појавиле фотографије наглавачке обешене лутке направљене по лику турског председника.

Једнако брзо реаговала је и Анкара, која је по хитном поступку отказала посету председавајућег шведског парламента Улфа Кристенсона турској престоници, док је шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу перформанс у Стокхолму назвао "скандалом".

"Ово је расистички чин и акт мржње... Десило се у центру града, испред општине. Шведска сноси одговорност од које не може побећи тако што ће осудити овај догађај... Очекујемо да Финска и Шведска испуне договоре", рекао је Чавушоглу.

Договор о којем је Чавушоглу говорио је трилатерални споразум, потписан прошле године како би се превазишле примедбе Анкаре на чланство Финске и Шведске у Северноатлантском савезу. За Турску, кључне одредбе документа односе се на изручење присталица Радничке партије Курдистана, које власти у Анкари сматрају терористима.

"Мрежа солидарности са револуционарним покретима широм Курдистана", како су се назвали актери перформанса у Стокхолму, како наводи шведски Афтонбладет, желе да остану анонимни, наводећи да је акција произвела ефекат који су желели.

"Обесили смо Ердогана испред већнице како би изазвали реакцију и показали да Турска није демократска земља. У истинској демократији никада не би било овако хистеричних реакција", рекао је шведском дневнику човек који је осмислио овај перформанс.

Власти у Анкари, пак, курдску мрежу солидарности, сврставају у терористичке организације, раме уз раме са Радничком партијом Курдистана.

Турска је шведским властима замерила и претходну акцију присталица Курда, када су прошлог лета, на фасаду већнице, пројектовали знамења Радничке партије Курдистана.

Најновија акција противника Турске, или присталица курдских организација, коштала је свега две стотине евра, колико су плаћени лутка, одело и маска с ликом турског председника.

Лутка је, попут леша Бенита Мусолинија у Милану априла 1945. године, обешена наглавачке, што је прокурдски комитет протумачио како позив Ердогану да "поднесе оставку како не би завршио на исти начин".

Недуго пошто је уклоњена с платоа у Стокхолму, шведски амбасадор у Анкари позван је на хитан састанак, на којем му је предочено да су ови догађаји јасан доказ чињенице да шведска не испуњава обавезе у борби против тероризма.

Бесно је реаговао и шведски министар спољних послова, Тобијас Билстром који је на Твитеру написао да је цео догађај "дегутантан".

Шведска и Финска поднеле су, средином маја, захтев за чланство у НАТО-у, забринуте због могућих последица руског напада на Украјину, али се процес пријема ове две државе закомпликовао због односа према Радничкој партији Курдистана.

Месец дана касније, власти Турске, Шведске и Финске постигле су споразум, који Анкара сматра неиспуњеним, посебно у делу који се односи на изручење 70 особа које махом због тероризма траже турски правосудни органи.

Ионаку сложену ситуацију закомпликовали су и додатни заахтеви Турске, која је у процес решавања проблема чланства Финске и Шведске дипломатски "упрела" и уклањање препрека око испоруке америчких борбених авиона Ф-35, стављених на лед када је Анкара од Русије купила противваздушни систем С-400.

Како пише Вол стри џурнал, администрација председника САД, Џозефа Бајдена спремна је да од Конгреса затражи да уочи посете Чавушоглуа Вашингтону да зелено светло за продају 40 нових и модернизацију још 79 турских авиона Ф-16, те испоруку 900 пројектила и 800 паметних бомби.

Судбина овог захтева, који је до сада био блокиран на захтев Грчке, зависиће суштински од турског става према примању Финске и Турске у НАТО. Конгрес, у историји, није одбацио ни један овакав захтев Беле куће.

На све то, блокада приступања ове две државе НАТО-у подигла је популарност председнику Ердогану, па аналитичари сматрају да ће решење овог питања морати да сачека исход председничких избора, који ће бити одржани средином године.

Власти у Стохолму су покушале да убрзају процес пошто су одобриле испоруке војне опреме и оградиле се од активности курдских организација.