Кина, технолошка самосталност упркос "рату чиповима"

У октобру прошле године влада у Вашингтону је проширила своје технолошке санкције против Пекинга и забранила извоз софистициранијих чипова промера 14 нанометара и мање, као и опреме, софтвера и дизајнерских решења за њихову израду, те трансфер знања у вези са тим полупроводницима.

С обзиром на то да чипови које на светском тржишту праве доминантни тајвански, јужнокорејски и други страни произвођачи такође садрже технологије које су патентирале америчке компаније, и они се налазе у опасности од санкција америчке владе ако наставе да своје производе и знања продају кинеским фирмама.

Штавише, Американци су забранили својим држављанима, носиоцима зелене карте, па чак и обичним резидентима да раде за кинеске компаније које су подвргнуте санкцијама.

Вашингтон је прибегао тим протекционистичким мерама које су противне принципима слободног тржишта и трговине како би успорио економски развој НР Кине и нарочито ослабио њену армију, с обзиром на то да су напредни чипови потребни за високопрецизно ракетно оружје и компјутере који се уграђују у ратне ваздухоплове и друге системе. Овај феномен постао је познат као "рат чиповима".

У децембру је Вашингтон на тзв. "листу ентитета", 28 кинеских предузећа и организација којима се ускраћује приступ чиповима који садрже америчке технологије, додао још 36 субјеката.

Прошле године, на иницијативу САД, формирана је и тзв. "чип четворка", савез Вашингтона, Тајпеја, Сеула и Токија, који поред спровођења технолошких санкција Пекингу, треба да координише међусобна улагања и набавке, те оформи ланац снабдевања за њихове индустрије чипове који заобилази НР Кину.

Разлози за бригу

Чипови су силицијумски полупроводници који се састоје од транзистора, једноставно речено, електричних прекидача који заустављају или пропуштају струју и тако шаљу сигнале који се претварају у дигиталну бинарну информацију ("0" или "1") која је основа функционисања рачунара.

У савремене чипове, који су отприлике величине нокта, смештају се десетине милијарди транзистора, што се постиже минијатуризацијом, односно наношењем мноштва слојева једног преко другог утискивањем у силицијум, односно, микроскопским резбарењем тог постојаног материјала. Мањи промер између транзистора значи да их је могуће више упаковати у чип, што онда значи већу процесорску моћ.

Прве прогнозе о томе шта би поменуто пооштравање санкција значило за Кину биле су релативно мрачне будући да су развој најсофистициранијих чипова и успостављање њиховог производног процеса изузетно захтевни – огромни новац који је за то потребан друга економија света има, али су проблем нарочито сложеност технологије и време потребно за образовање стручњака.

Такође, у 2018. у Кини се производило само 16 посто полупроводника потребних њеној економији, од чега су чак пола правиле стране компаније. У 2021. матица Кина је с Тајвана увезла чипова укупне вредности од чак 155 милијарди америчких долара.

Разлози за оптимизам

Међутим, специјализовани медији у Источној Азији сада јављају да су америчке санкције заправо већ на неки начин окасниле, јер је недавно у Кини почела масовна производња чипова од 14 нанометара, као и да су прошле године произведени први чипови промера само седам нанометара који се могу користити у серверима, за које су додуше кориштени машине и технологија страног порекла, чији би увоз и одржавање, због санкција, требало да (ускоро) престану.

Ти чипови промера седам милиметара стижу са производних линија највећег кинеског и трећег светског произвођача полупроводника "СМИЦ", који је у децембру 2020, када је први пут у америчком министарству трговине стављен на црну листу економских субјеката којима се ускраћује извоз технологија за најсавременије чипове, запошљавао преко 17.000 људи.

Он тренутно гради чак три нова постројења укупно вредна око 19 милијарди долара: у Шангају, где је и седиште компаније, Шенџену и Пекингу, која би требало да почну с радом идуће године, што говори колико су убрзана и увећана улагања, односно, погодности које кинеска држава нуди предузећима из индустрије полупроводника.

Ипак, треба рећи да је, на пример, фабрика у Шенџену предвиђена за производњу чипова промера 28 нанометара, који су већ релативно технолошки застарели (али и даље употребљиви у аутомобилима и кућним уређајима, на пример).

У овом тренутку најнапреднију технологију за производњу поседују тајвански TSMC и "Самсунг електроникс", који праве чипове с размаком међу транзисторским колима од пет, четири, па и три нанометра, какви се користе у најновијим паметним телефонима и компјутерима.

Мада ће требати много времена да се развију, за Кину је позитиван догађај и то што су у току прошле године на домаћим берзама њена предузећа која се баве технологијама повезаним са израдом чипова кроз иницијалне јавне понуде прикупила еквивалент од око 12 милијарди америчких долара. Сматра се да ће кинеска индустрија полупроводника на тај начин ускоро доћи до нове инјекције капитала од 17 милијарди долара.

Ситуацију олакшава и коришћење микропроцесорске архитектуре RISC-V, која је доступна у јавном домену, односно, није условљена патентима и лиценцама.

Иначе, Кина од раније има план да до 2025. око 70 посто домаће потражње задовољи из сопствене производње, што је битно и због уштеде новца на транспорту и валутном курсу, али пре свега због постизања технолошке независности од Вашингтона, који је иницијатор технолошких санкција и стратегије економског одвајања од Кине, и његових војнополитичких савезника Тајвана, Републике Кореје и Јапана, који њима морају да се повинују и практично напусте кинеско тржиште чипова.

У ту сврху било је предвиђено да централна и локалне владе у петогодишњем периоду на преласку из претходне у ову деценију уложе скоро 120 милијарди америчких долара у домаћу индустрију полупроводника. Сада се најављује нови петогодишњи пакет инвестиција од чак 143 милијарде.

Скоро отварање више нових фабрика, велико улагање владе и сливање приватног капитала у домаћу индустрију полупроводника сугеришу да би Кина упркос санкцијама, вероватно након одређеног периода заостајања, могла да развије своју индустрију чипова до завидно високог нивоа и постане самодовољна у тој области.