Од Тајванаца се тражи да отворе фабрике чипова у САД, Јапану и Немачкој

"Тајванска компанија за производњу полупроводника" (ТСМЦ), највећи светски произвођач чипова по уговору и у овом тренутку једно од геополитички најважнијих предузећа планете, у протеклих неколико недеља објавила је више битних саопштења чији садржај може имати велике реперкусије по светску економију.

ТСМЦ, који производи чак половину свих најсофистициранијих полупроводника у свету промера испод десет нанометара, саопштио је крајем децембра да је почео масовну производњу чипова код којих је размак између транзисторских кола само три нанометра, који ће наћи примену у супер компјутерима и серверима.

Тајвански гигант заправо није прво предузеће које је почело производњу таквих чипова, будући да је, јавили су медији у Источној Азији, јужнокорејски "Самсунг електроникс" учинио исто још у јуну, али оно што привлачи посебну пажњу у вези тајванске компаније је геополитички аспект, односно, чињеница да је компанија са седиштем у граду Хсинчу најавила да ће исте такве чипове ускоро почети да прави у америчкој држави Аризони.

Наиме, ТСМЦ је недавно објавио да ће у САД уложити чак 40 милијарди долара како би у близини Феникса изградио два постројења која би продуковала чипове од четири, односно, три нанометра, чиме је драстично изменио претходни план о инвестицији од "само" 12 милијарди долара и производњи чипова од пет нанометара у по обиму првој економији света 

Штавише, ТСМЦ који је због јефтиније радне снаге и доброг образовног система на Тајвану до сада скоро искључиво концентрисао своје производне капацитете на том пацифичком острву и устезао се од улагања у државе Запада, објавио је прошлог месеца да разматра изградњу фабрике у Немачкој.

Постројење које би вероватно било подигнуто у Дрездену производило би релативно мање софистициране чипове промера од преко 20 нанометара и радило би углавном за потребе немачке аутомобилске индустрије. Оно би вероватно профитирало од пакета субвенција тешког 43 милијарде долара који ЕУ сада нуди произвођачима чипова. 

Такође, извесно је да ће тајвански произвођач подићи и ново постројење у Јапану, још једном војнополитичком савезнику Вашингтона (и делимично технолошком такмацу Тајвана када су у питању полупроводници).

Као и у Аризони, и на јапанском острву Кјушу се већ гради фабрика ТСМЦ-а, и ти велики ангажмани у САД и Земљи излазећег сунца заправо би могли да омету његов историјски продор у Европу јер одвлаче више од хиљаду тајванских инжењера.

Фабрика ТСМЦ у префектури Кумамото на јужном јапанском острву Кјушу требало би да производи чипове за паметне телефоне америчког произвођача "Епл" и да оствари блиску сарадњу са домаћим гигантом електронске индустрије "Сонијем", који истом америчком клијенту испоручује сензоре слике.  

Велики преокрет у пословном приступу изнуђен политичким притисцима

До великог преокрета у пословној политици ТСМЦ, који је до сада ван острва од 23 милиона становника имао само једну фабрику у матици Кини, дошло је као последица политичког притиска влада у Вашингтону и Тајпеју да та компанија подели своја знања, технологију и искуство са Сједињеним Државама и њиховим савезницима.

То се од тајванске компаније (као и од њених ривала, јужнокорејских "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса") тражи да би се стабилизовао ланац снабдевања, односно, битно ублажила тренутна несташица чипова, који су данас мозак свих електронских направа, почев од личних рачунара и паметних телефона, преко аутомобила до наоружања, као што су ракете и дронови.

Још један велики мотив Вашингтона и његових савезника иза тог захтева је спречавање сценарија по којем би евентуална кинеска блокада Тајвана или оружана интервенција против њега пресекла снабдевање западних економија тим есенцијалним компонентама, као и настојање да се кроз везивање тајванске компаније за америчко, јапанско и немачко тржиште смањи њен интерес за пословање у Народној Републици Кини и тако Пекингу онемогући приступ најсавременијим чиповима потребним за економски развој и јачање армије.

Мешање политике у економију изазива незадовољство у ТСМЦ-у, изражено у јавним изјавама његовог оснивача и тренутног руководства, јер пребацивање лавовског дела производње у иностранство у земље са скупом радном снагом, значи смањење компетитивности компаније у односу на јужнокорејске и кинеске такмаце, одлив високо квалификоване радне снаге с Тајвана и губитак прилике за запошљавање за тајванске раднике.

Оно, наравно, за ТСМЦ практично значи и одустајање од привлачног, динамичног кинеског тржишта, јер осим економских стимулација за усмеравања новца и знања на Запад, Вашингтон истовремено кроз своје санкције према субјектима који продају или преносе америчку технологију за дизајн и производњу чипова кинеским предузећима присиљава тајванску компанију да се одрекне пословања у Кини.

Јер, мада ТСМЦ јесте најважнија светска компанија за израду чипова, која их по наруџби испоручује и америчким произвођачима чипова "Интелу" и "Нвидији" који онда стављају свој бренд на оно што су заправо направили Тајванци, у основи свих чипова на свету се налазе бројни амерички патенти, због којих је практично немогуће трговати њима без сагласности САД. 

Штавише, масовно улагање у САД, Јапан и Немачку на које је присиљен ТСМЦ, парадоксално, може да призове пад стратешке вредности Тајвана у очима Вашингтона, мада влада у Тајпеју верује да кроз пружање дефицитарног знања и новца које ТСМЦ поседује САД и њеним савезницима јача своју геополитичку позицију.

Ово стога што је разумно претпоставити да ће кад фабрике ТСМЦ-а у САД и Јапану почну са радом за пар година, те земље моћи да кроз легитимне заједничке пројекте са ТСМЦ-ом, врбовање досељених тајванских инжењера нуђењем виших плата, па и индустријску шпијунажу дођу у посед ексклузивних технологија ТСМЦ и тако добрано смање своју технолошку и економску зависност од Тајвана, односно, заштите се од поменутог неповољног сценарија у вези блокаде Тајвана и стога буду мање расположене да се војно заложе за његову одбрану.  

Гунђање грађана и руководилаца ТСМЦ-а 

Да би ублажио забринутост домаће јавности да колосалним инвестицијама у иностранству ТСМЦ подрива домаћу економију, генерални директор компаније Марк Лиу је на церемонији којом је крајем децембра означен почетак производње чипова од три нанометра најавио да ће компанија уложити чак 60 милијарди америчких долара у своја постројења у граду Тајнан на Тајвану.

Анксиозност шире јавности на Тајвану, где је индустрија чипова до сада била неприкосновени драгуљ домаће економије и извор (националног) поноса, чини се, деле и руководиоци ТСМЦ-а. Невољност да пребаце производњу најсавременијих чипова с Тајвана у иностранство јасно је артикулисао извршни директор Веј Чунгчинг, који је на пословном форуму средином децембра рекао да је највећи изазов с којим се његова компанија и индустрија чипова суочава "геополитичка конфронтација" (између САД и НР Кине) која је "искривила цело тржиште".

Очигледно критикујући америчко настојање да санкционише Пекинг и раздвоји западне економије од кинеске увођењем тарифа и ограничења на инвестиције и трансфере технологије, Веј је изјавио да је "та ситуација уништила сву продуктивност и ефикасност коју је донела глобализација".

Нешто раније и оснивач ТСМЦ-а Морис Чанг је на церемонији организованој у САД поводом почетка постављања опреме у новоизграђене објекте будуће фабрике у Аризони, на којој је говорио и амерички председник Џозеф Бајден, изјавио да је слободна трговина, односно, глобализација "скоро мртва".

Производња савремених чипова је изузетно сложена и скупа и илустрације ради захтева чак око 2.000 различитих хемијских супстанци и материјала и преко 50 различитих типова машина, па је руководство ТСМЦ-а у више наврата последњих месеци упозоравало и на велике логистичке муке у вези пребацивања производње у иностранство. 

Неизвесна позиција тајванске индустрије чипова у будућности

Упркос свим поменутим проблемима, богати ТСМЦ се повиновао политичком притиску, па компанија, као и читав Тајван, сада улазе у доба у којем производња најсавременијих чипова неће више бити у највећем делу сконцентрисана на том острву, већ раширена по развијеним индустријским земљама Запада и његових азијских савезника Јужне Кореје и Јапана.

С обзиром да политика Вашингтона да плански онемогући приступ Пекинга софистицираним производима индустрије полупроводника изазива и повећано улагање кинеске владе у сопствену производњу чипова, мада ће бити потребно доста времена, вероватно је и да ће за деценију или две и компаније најмногољудније земља света постати озбиљан ривал ТСМЦ-а.

Несташица чипова протеклих година и политичка затегнутост у Тајванском мореузу подстакли су Вашингтон, Сеул, Токио и Брисел да одвоје десетине, па и стотине милијарди долара за стимулацију индустрије полупроводника, од чега ће значајан део отићи и на домаће компаније, као што су у САД "Интел", у Јужној Кореји "Самсунг електроникс" или у Јапану новоосновани "Рапидус". То ће несумњиво у будућности умањити удео ТСМЦ на светском тржишту и отежати његово пословање.

Тако, мада сада поседује фантастичну акумулацију капитала од око 120 милијарди америчких долара која му омогућава огромна улагања код куће, као и у САД, Јапану и можда Немачкој, ТСМЦ, може се рећи, улази у воде које су знатно немирније него оне којим је до сада пловио.