Зашто велике банке напуштају Лондон и селе се у Милано

"Ситигруп", "ЈП Морган", те "Голдман Сакс" само су нека од светски познатих имена у свету финансија која су одлучила да преместе седишта као и велики број запослених у овај италијански град који се сматра центром економије у Италији.

"Голдман Сакс" је одлучио да пресели део свог деска за трговину евром из Лондона у Милано. По писању Блумберга, запослени у овој банци, која је једна од највећих на свету, преселиће своје канцеларије почетком године у овај град, а на локалном нивоу ће запослити још људи поред 80 већ присутних у Виа Санта Маргерита.

"Ситигруп", њујоршка инвестициона банка, од 2018. године, увећала је број запослених у Италији који се попео на 230. Номура, јапанска финансијска компанија, запослила је Елену Агости, која је дуго година радила за "Голдман" и "ЈП Морган", не би ли била та која би водила рачуна о италијанском тиму који ће чинити само жене.

"ЈП Морган" која је у Италији присутна више од 100 година пребациће део свог банкарског менаџмента у Милано. На престижној локацији Пјаце Kордузио ради око 200 запослених а међу њима су и менаџери на сениорским позицијама, њих двадесет, који су, након Брегзита, пребачени из Лондона као и из Њујорка у овај град.

Порези мањи за 70 одсто – један од разлога селидбе

Велика имена светских банака не напуштају Велику Британију само зато јер више не припада Европи већ изнад свега зато јер су порези у Италији знатно нижи.

Оснивач студија Тавекио и Асоћати, адвокат Андреа Тавекио, објаснио је за Kоријере дела сера: "Чак и у контексту екстремне глобалне мобилности и политичке нестабилности, на пример Бреxит 2016. године, Ренцијева влада је одлучила да одобри правила како би повратак 'новца и мозгова' у Италију учинио привлачним".

Један од њих је копирала Француска (а слична правила постоје и у другим европским земљама као што су Белгија и Шпанија), подсећа адвокат.

"Према предметном закону, који се, између осталог, примењује и на повратак банкара, особа која није боравила у Италији најмање две године може да се определи за повољан режим који обично доводи до 70 одсто смањење годишњег прихода за пет година. Сви остали порези и доприноси за социјално осигурање се, с друге стране, плаћају нормално", навео је Тавекио.

"Влада Ђентилонија је такође увела још један закон, о такозваној "преношеној камати" (инструментима подстицаја за управљање фондовима и компанијама), који се под одређеним условима опорезују као финансијски приход (углавном по стопи од 26 одсто), а не као приход од рада (са стопом до 43 одсто). То је закон који је омогућио да се разјасни начин опорезивања дохотка у Италији", додао је Тавекио.

Велики број квалификованог кадра из банака и приватног капитала премешта се у Милано јер је то град који важи за један од најбољих што се инфраструктуре тиче, затим ефикасног приватног здравства, универзитета те великим бројем страних школа: енглеске, америчке, немачке, француске.

Удружење страних банака АИБА, издало је податак да је пресељење страних банака из Енглеске у Милано на нивоу од 60 до 75 ресурса што конкретно значи до 10 јединица из области приватног банкарства, до 35 у пословању бизнис тржишта, до 30 у корпоративно инвестиционом банкарству.

Према подацима Британске банке, 75.000 радних места у финансијском сектору у Великој Британији је угрожено из разлога који се директно приписују Брегзиту.