Јапан, пропитивање Владе о скандалима и картелима на Олимпијским играма у Токију

Олимпијске игре у Токију одржане су у јулу прошле године, али их скандали и даље прате.

Премијер Фумио Кишида и његови министри ове недеље пропитивани су у парламенту о серији скандала у коју је умешана највећа домаћа рекламна компанија "Денцу" и извршни директор Организационог одбора игара Хиројуки Такахаши.

Тај бивши руководилац "Денцуа", који је током борбе за стицање права на одржавање Олимпијских игара служио као фирма која координише лобирање Јапана, већ је оптужен по четири тачке да је злоупотребивши функцију у Организационом одбору игара узео мито од скоро два милиона долара од домаћих компанија жељних да их то тело прихвати као спонзоре највећег светског спортског догађаја.

Сада је све извесније и да је "Денцу" предводио картелско намештање 26 тендера у вези са догађајима којима вршена проба одржавања Олимпијских игара тако што је окупљао међусобно супротстављене и себи ривалске компаније и убеђивао неке од њих да се повуку с тендера уз обећање да ће касније бити упослене као подизвођачи фирми које тријумфују у условима смањене конкуренције, при том се ослањајући на своје везе у Организационом одбору игара.

Осам чланица картела који је организовао "Денцу" победиле су на чак 24 од укупно 26 тендера и међусобно делиле тако добијени државни и градски новац.

Та сумњива делатност компаније "Денцу", која сада већ важи за моћну хоботницу чији пипци сежу у све кутке рекламирања, спортског спонзорства и заступништва у Јапану, добила је доста простора у питањима посланика премијеру Кишиди.

Не само зато што је њен бивши руководилац Такахаши присвојио Олимпске игре као средство за своје лично богаћење, већ и зато што је она била умешана и у аферу куповине гласова афричких земаља за Токио подмићивањем председника Међународне асоцијације атлетских федерација и једног од водећих личности у Међународном олимпијском комитету Сенегалца Ламинеа Дијака.

Опозиција је јуче на састанку Финансијског одбора Горњег дома парламента пред камерама затражила од премијера Кишиде да обећа да ће скандал у вези тендера бити темељно испитан и "Денцу" кажњен тако што ће му се на основу Закону о забрани монопола неколико година ускратити прилика да учествује на тендерима.

Премијер Кишида изразио је жаљење у вези са утицајем који скандал око намештања тендера за Олимпијске игре има на репутацију игара и спорт уопште и рекао да не може да даје изјаве само на основу претпоставки с обзиром да је истрага још увек у току, али и додао да ће држава поступити по закону.

Друге најскупље летње игре у историји

У Јапану се све чешће помиње могућност да се Сапоро, највећи град на северном острву Хокаидо, који је био организатор зимских игара 1972. године, поново кандидује за домаћина те велике спортске смотре.

На том острву интересу локалних власти и пословних асоцијација за одржавање Олимпијских гара противе се други слојеви становништва, који страхују од тешког пореског оптерећења до којег би у том случају могло доћи с обзиром да се испоставило да су планирани трошкови за игре у Токију били четири пута мањи од стварних.

С тим у вези посланица опозиционе Конститутивно-демократске партије с Хокаида Ери Токунага затражила је да се члановима Одбора за финансије Горњег дома стави на увид коначни обрачун за Олимпијске и Паралимпијске игре у Токију. Она је истакла да је у време када је тражила одобрење парламента и јавности за кандидатуру Токија за Олимпијске и Паралимпијске игре 2020. влада говорила о томе како ће трошкови тих турнира износити релативно скромних 734 милијарди јена (у то време око 7,3 милијарде долара), јер су многа борилишта већ била изграђена.

Игре у Токију, дакле, требале су да буду јефтине и "најкомпактније у историји", у смислу да су сва борилишта требала да буду сконцентрисана у самом граду и његовој непосредној околини како би се спречило расипање новца.

Од те идеје, међутим, одустало се након добијања организације игара не би ли се добробит од њих пренео и на друге градове и регионе, нарочито оне разорене у удару великог цунамија 2011. године.

У одговору на поменути захтев, посланицима Горњег дома саопштени су резултати истраживања по којима су директни и индиректни трошкови олимпијских и паралимпијских игара у Токију прешли 30 билиона јена, што је по курсу у прошлој години, када су оне и одржане, износило око 27,5 милијарди америчких долара.

Из државног трезора утрошено је око 15, док је град Токио за промоцију, унапређење инфраструктуре и улепшавање града уложио више од осам милијарди долара.

Са око 27 и по милијарди долара трошкова, токијске игре су далеко надмашиле оне у Лондону и Рио де Жанеиру (13, односно 14 и по милијарди), али и коштале знатно мање него олимпијски турнир у Пекингу 2008. (40 милијарди).

Сматра се да је због одлуке да услед епидемије не прихвати стране навијаче и туристе из иностранства који би се захваљујући олимпијади заинтересовали за Јапан и касније у току године га посетили, под претпоставком да би таквих било око милион, Јапан пропустио да заради 1,4 милијарди долара које би они потрошили на смештај, исхрану и поклоне.

Додатни губитак причинили су одсуство домаћих навијача с трибина, односно, повраћај новца за унапред продате карте, неодржани пропратни догађаји и нереализовани уговори са спонзорима, па је, процењује се, укупни губитак прихода проузрокован одржавањем олимпијских и паралимпијских игара у Токију без присуства гледалаца износио близу 12 милијарди долара.

Ипак, финансијски гледано, игре нису улудо одржане јер су обимни инфраструктурни радови и потрошња за опремање борилишта, те домаћа потражња за сувенирима, алкохолом и новим телевизијским апаратима у сусрет олимпијади имали стимулативан ефекат на економију.