Ko je одапео стреле ка Турској и зашто се баш сада догодио напад у Истанбулу

Бомбашки напад у центру у Истанбула потресао је Турску и регион, а жена из Сирије за коју се сумња да је оставила бомбу на шеталишту је ухапшена, као и још 45 особа. Одговорност за напад турски министар унутрашњих послова је пребацио на Радничку партију Курдистана (ПКК) и на њену експозитуру у Сирији. Курди, међутим, негирају умешаност.

Доцент на Факултету безбедности Владимир Ајзенхамер каже да негација Радничке партије Курдистана у овом тренутку не значи много, јер се тешко може говорити о јединственој организацији.

"Имамо испоставу или филијалу у Сирији, говоримо о јединицама за народну заштиту које су донекле аутономне у односу на оно што се дешава у самој Турској, у турском Курдистану, постоји филијала у Ираку, постоји Курдска аутономија у Ираку, њихове Пешмерге. То је у принципу једно поприлично разбијено курдско политичко тело", наводи Ајзенхамер.

"Барјактар курдског национализма више није глас свих Курда" 

Напомиње да више не постоји ни заједнички спиритус мовенс, који је некада био Абдулах Оџелан.

"Барјактар курдског национализма заправо више није глас свих Курда, тако да је јако тешко говорити о томе ко има право да у име ПКК заправо демантује то што се догодило", објашњава Ајзенхамер.

Важан је, према његовим речима, тренутак у којем се десио напад, пошто иде изборна година.

"Турска се суочава са највишом инфлацијом за последње 24 године, потом имамо такође оно што се дешава у Ирану и курдске политичаре који су у затвору", додаје Ајзенхамер и оцењује да је тајминг прилично комплексан.

Стиче се утисак, указује, да неко жели да убрза процесе који се тичу кризе, и да на економску надовежу и безбедносну.

Анкара упутила стрелу ка САД, из Вашинготна о "десничарењу"

Професорка Факултета политичких наука у Београду Радмила Накарада је напоменула да су реалности веома помешане, и видљиве и невидљиве.

Са једне стране, наводи, Ердоган каже да зна да су Курди извршили напад и да зна ко стоји иза њих, упућујући "стреле" ка Америци.

Са друге стране, додаје Накарада, један институт у Вашингтону који се бави Блиским истоком, а којег је цитирао Гардијан, указао је на огромну економску кризу, да после година раста Турска доживљава велики дуг, пад стандарда, повећање сиромаштва, као и опадање популарности самог шефа државе.

"Избори су на помолу, тако да је сугестија из Вашингтона да је ово акција која вуче на десничарење и да неко ко се сада политички потврди као актер који може безбедносно да изађе на крај са тероризмом, да ће консолидовати своју политичку базу", каже Накарада.

НАТО и једини човек који може да разговара и са Путином и са Зеленским 

У причу се, додаје, могу увести и тренутак ширења НАТО-а, компликације са шведским чланством, испоручивање Курда, а један од елемената је посредничка улога Ердогана, као јединог човека на свету који може да разговара и са Путином и са Зеленским.

"Толико су помешане индикације мотива, да је просто прерано дати неки дефинитиван закључак и тумачење", сматра професорка.

"Подземно подрхтавање у региону звучи злослутно" 

Новинар недељника Време Момир Турудић сматра да је јако много фактора, на много страна откако је почео рат у Украјини, и да су Блиски исток и читав тај регион, укључујући Турску, пали у други план, што не значи да су тамо тензије спласнуле.

"Рекло би се чак да је неко подземно подрхтавање у читавом региону, које злослутно звучи, покривено громогласном буком из Украјине", указује Турудић.

Има једна реченица коју је Ердоган изговорио, приметио је Турудић, а то је: "да нисмо ухватили ову жену, она би већ била у Грчкој".

То, према његовим речима, звучи као одапињање стрелица у много праваца.

Знаци којих званично нема – Балканска рута

Постоје и знаци којих званично нема, истиче Турудић, и наводи да је број сиријских избеглица на Балканској рути енормно порастао, а на први поглед се не би могло рећи да постоји неки велики разлог за то.

"У читавом региону је принцип спојених судова много лоших ствари, које нису толико очевидне", закључује Турудић.