Либија, бескрајна битка на коју нико не обраћа пажњу

Један од либијских лидера, некадашњи агент Централне обавештајне службе и самозвани фелдмаршал, Калифа Хафтар најавио је да је близу одлуке о обнављању државе, спреман за нови рат како би ослободио Либију и протера стране плаћенике, чиме је ову несрећну земљу још једном довео на ивицу отвореног сукоба.

"Поштоваћемо вољу либијског народа пошто су нас сви претходне иницијативе водиле у ћорсокаке, док су резултати били разочаравајући", рекао је Хафтар, чије снаге, према извештајима Уједињених нација, осим либијских бораца чине и плаћеници из Чада, Судана, Сирије, те припадници руске компаније Вагнер.

Хафтар је поздравио подршку које су УН пружиле Либији у очувању суверенитета, те најавио да ће подржати настојања представника светске организације, "уколико се покаже независним и имуним на спољне притиске".

Дбеиба озвраћа ударац

Готово истовремено, лидер привремене владе у Триполију Абдулхамид Дбеиба потписао је у Истанбулу уговор о војној сарадњи са Турском, којом ће снаге владе у Триполију добити додатну турску помоћ, односно још дронова и војне опреме.

Турска је, суштински, пре три године зауставила Хафтаров поход на Триполи, тако што је дроновима разнела његове оклопне јединице и прекинула вишемесечну опсаду либијске престонице.

Споразум две стране уследио је недуго пошто су западни обавештајци открили наводне Хафтарове планове да блокира изворе нафте, укључујући зоне око Шараре и Ал Фела, где су крајем октобра патролирали његове снаге.

Исти извори наводе да је Хафтаров потез изнудио Египат, захтевајући од самозваног фелдмаршала да покрене акцију после контроверзнпог уговора о сарадњи који су потписали влада у Триполу и Турска. Овим договором контролу над изворима нафте преузео је Дбеиба, који је Турској, на згражавање Грчке и ЕУ, дао Турској приступ изворима енергената.

Чији су "непознати рафали"?

Недуго затим, непознати борбени авиони напали су ваздухопловну базу Ел Ватија на западу Либије, из које су се после серије напада снага из Триполија повукле јединице лојалне фелдмаршалу Хафтару.

Нешто касније, летелице су идентификоване као "рафали". Такве авионе у региону само има Египат, чије су власти најавиле могућност војне интервенције уколико Дбеибини војници наставе напредовање ка Сирти.

Париз, чији "рафали" такође могу да гађају ове циљеве, је напредовање Дбеибиних снага оценио "неприхватљивим". Ни Каиро ни Париз се нису додатно оглашавали о овом нападу.

Власти у Триполију су за напад окривиле неименовану "страну силу". Медији у Турској су тврдили да у нападу није било жртава, али су локални либијски извори навели да је убијено неколико турских војника, чија су тела пребачена у мртвачницу у градићу Ел Џамил.

Либијски извори су, такође, навели да су Турци у ову базу пребацили неколико борбених авиона Ф-16, дронове "бајактар" и "анка", те неколико противваздушних система. У укупно девет напада "непознатих рафала" гађани су радари и противваздушни системи.

Посланик у либијском парламенту, Ибрахим ел Дарси је рекао да су нападе покренуле "добро познате снаге", те да представљају "шамар Турској и милицији коју предводи Фајез ел Сарај".

Ел Сарај је, у склопу договора који су испословале Уједињене нације, био премијер прелазне владе, од када је два пута био мета напада, После серије протеста у пуцњава прошле године, био је принуђен да поднесе оставку.

Проблеми са којима се суочавају ривалске владе у Триполију и Бенгазију су, суштински, у први план избацили нове снаге, Агилу Салаха и Каледа ел Мишрија, који су у неколико наврата обећавали политички препород Либије. Према Ел Мишријевом плану, Хафтар би био постављен на место председника, док би на премијерско место засео Бард ел Нахиб.

До сукоба је дошло и међу Хафтаровим снагама, па је у центру Бенгазија убијен Ахмед ел Ариби, познат и по ратном имену "Хамадика", који је страдао у обрачуну са "савезницима" из ривалске оружане групе.

Ел Ариби је, својевремено, био близак сарадника Махмуда ел Верфалија, Хафтаровог савезника, убијеног у марту прошле године. Ел Верфали је био на потерницама Интерпола због ратних злочина и групног стрељња неистомишљеника.

Суд у Вирџинији - Хафтар одговоран за ратне злочине

Озбиљан ударац претрпео је и Хафтар, кога је суд у Вирџинији, по приватној тужби, прогласио одговорним за изгдањивање људи током опсаде Триполија и убиства која су починиле његове снаге током опсаде Бенгазија 2016. године. После пресуде, Хафтара је напустио цео тим адвоката, а одлука суда у Вирџинији, суштински, отвара врата породицама страдалих да траже компензацију за патње које су претрпели.

Калифa Хафтар, чије су снаге запоселе суд, некадашњи је Гадафијев човек од поверења, политички затвореник, протеже Централне обавештајне агенције и, на концу, руски савезник.

Хафтарова офанзива на Триполи 2019. године окончана је после жестоких борби које су делове престонице оставиле у рушевинама, испод којих су, како тврде ривалске групе, скривене масовне гробнице жртава његових снага.

Сматра се да је његов утицај у доброј мери смањен после неуспеха похода на Триполи, али га и даље прати "слава" коју је покупио док се борио против Израела током Јомкипурског рата и нешто касније, када је с групом официра планирао побуну протиф Гадафија.

После три године проведене у затвору, преселио се у Америку где је живео у непосредној близини седишта Централне обавештајне службе у Ленглију. У одсуству, Гадафијев суд га је осудио на смрт, а после грађанског рата био је један од главних команданата војске нове државе.

"Најмоћнији командант", како су га звали противници, покренуо је 2014. године офанзиву против исламиста који су ратовали на страни Општег националног конгреса, што је на концу прерасло у нови грађански рат у Либији.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који су требали да буду одржани крајем прошле године, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испоробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турски, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Отказивањем избора најављиваним за децембар прошле године, практично, окончан је и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал - Фатхи Башага.

Башага, који је популарност стекао најављујући борбу против корупције и утицаја милиција, у међувремену је у великој мери изгубио велики део харизме, ступајући у савезе са дојучерашњим политичким противницима, па сада, ни он и Дбеиба не представљају "глас народа".

Либијци су, суштински, прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба - премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.