Многи уклањају совјетске споменике, али Немачка "има обавезе"

Тенкови, статуе, рељефи – у многим бившим совјетским земљама, сећања на комунистичку еру су још присутна. Улазак руске војске у Украјину поново је распламсао дискусије о споменицима који подсећају на пале руске војнике у Другом светском рату.

Балтичке земље користе прилику и покушаће да у наредним недељама и месецима уклоне реликте старих времена – иако то многи не одобравају.

Естонија: "Убилачко оружје, а не историјски споменик"

Тренутно је на реду један музеј. У уторак су власти уклониле спорни споменик у виду совјетског тенка који се налазио у близини естонско-руске границе код града Нарве. Град је насељен углавном Русима, а споменик важи као споран – градски оци су се својевремено успротивили иницијативи да се он премести. Тада је речено да је тај тенк део идентитета града.

Сада је споменик пребачен у Естонски ратни музеј у близини главног града Талина. Уклоњено је и шест других споменика.

Влада у Талину је "дала зелено светло" за уклањање совјетских споменика са јавних места. "Тенк је убилачко оружје а не предмет сећања. Истим тенковима на улицама Украјине сада убијају људе", рекла је премијерка Kаја Kалас. Планира се демонтажа око 400 споменика.

Летонија: Подељена мишљења

За многе Летонце, споменик у славу совјетске победе у Риги више не би требало да стоји на свом месту. За становнике који говоре руски, он има велики значај.

Још у јулу је летонска влада одобрила уклањање 69 споменика и спомен-плоча којима се велича совјетски режим.

Уклањање споменика у славу победе требало би да буде завршено до 15. новембра. Он је постављен 1985. на 40. годишњицу совјетске победе над Хитлеровом Немачком у Другом светском рату као "подсећање на ослободиоце Совјетске Летоније и Риге од немачко-фашистичких завојевача".

Литванија: Имена остају

И у Литванији се воде сличне дискусије. Још у јулу је почело демонтирање споменика победи "који служи величању совјетске армије" у Kлаипеди. Остала су угравирана имена палих совјетских војника, и још понешто, а биће склоњени само делови попут мача или црвене петокраке.

Финска: споменик уваљан у катран и перје

У Хелсинкију је дискусија о поклонима из Москве - у пуном јеку. Почетком августа је уклоњен "Споменик светском миру" који је град 1990. добио на поклон од Совјетског Савеза.

Та скулптура је једна од многих реплика оригиналне скулптуре, а Хелсинки је једино место ван бившег Совјетског Савеза где је стајала таква реплика. Већ 1991. године су студенти премазали споменик катраном и посули га перјем, а девет година касније је неко покушао и да га дигне у ваздух (без успеха).

У Немачкој ствари стоје мало друкчије

И у Немачкој се споменици премазују бојама или увијају у заставе, и воде се сличне дискусије. У марту 2022, берлинска посланица Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Штефани Бунг затражила је да се топови и тенкови уклоне са једног споменика. Берлински Сенат је одбацио тај захтев.

И дрезденски политичар Странке слободних демократа Штефан Шарф у марту 2022. је на Твитеру написао: "Не, совјетски споменик не може да остане у Дрездену. Не због 1945, већ због 1953, 1968. и 2022."

Прва оклопна јединица Совјетског Савеза, која је до 1993. била стационирана у Дрездену, 1953. је учествовала у гушењу народног устанка у ДДР, а 1968. у гушењу Прашког пролећа.

Али, ништа од тога. Немачка има обавезу да штити и негује совјетске споменике – тако то стоји у државном уговору који су 1990. склопиле Савезна Република Немачка, ДДР и четири победничке силе из Другог светског рата.

У Штралзунду је, на пример, бронзани рељеф на једном совјетском споменику лепо саниран. Надлежни су саопштили да се напад Русије на Украјину не одражава на ту санацију.