Герхард Шредер и СПД: Пустите старца да прича шта хоће

Одмах да буде јасно: љутња и огорчење многих, заправо свих социјалдемократа Немачке, због понашања њиховог бившег председника странке и бившег канцелара Герхарда Шредера добро се може разумети. А тиме и њихова жеља да га једноставно избаце из странке.

Шредер упорно и тврдоглаво истрајава на својем пријатељству с руским господаром рата Владимиром Путином. Нема томе дуго да је, након своје друге посете Москви од почетка рата у Украјини, опет причао да је Путин спреман на преговоре, док је овај истовремено слао нове војнике у рат.

То је изазвало згражавање, и то само у Нјемачкој. Или ово: отишао је с уносног положаја у руском концерну Росњефт тек кад се у Европском парламенту чуло да би и тог блиског компањона руског председника требало ставити на списак санкционисаних особа на којем су руски олигарси и Путинове улизице.

Једва да ико међу немачким социјалдемократама - у сваком случају нико ко би био спреман то и јавно да призна - уопште још има било какве везе са Шредером.

Наравно да је бивши канцелар, тиме што се тако упорно држи Путина, нанео огромну штету својој странци, својој домовини, а поготово својим бившим пријатељима. Али, да ли је то довољно да се избаци из странке? И да ли је социјалдемократама баш много паметно да то уопште покушавају?

Није баш једноставно некога избацити

Градски одбор странке у Хановеру, који је формално надлежан за тог спорног члана, одлучио је другачије - и неће покренути поступак искључења. То је добра одлука. Јер за искључење некога из неке политичке странке у Немачкој постављене су велике препреке.

Странке одсликавају и представљају политичко мишљење друштва и зато морају и у својим редовима да трпе и толеришу различите ставове и гледишта. Закон о политичким странкама каже да се неко може искључити из странке само због "намерног кршења статута". Или код "битног кршења" основних начела дотичне странке.

Шредерово задржавање у директорској фотељи руског концерна може се доживети, нарочито након почетка рата, као нешто што је неукусно и неразумљиво - и то мисли и аутор овог коментара.

Али, строго узевши, какве то везе има са странком којој припада? Кад Шредер у Москви брбља о наводној Путиновој спремности на мировне преговоре, то јесте шамар храбрим Украјинцима.

Али и политичари других странака, почев од Левице, па до локалних политичара ЦДУ с подручја бившег ДДР, заговарају преговоре с Путином, чак и под условима владара Кремља: он не жели да разговара са "фашистима" у Кијеву, а ни не помишља да се повуче са освојених подручја суседне државе. Шредер, дакле, није усамљен у својим позивима да се разговара с Путином.

А Ангела Меркел?

А шта је онда са бившом канцеларком Ангелом Меркел? Она је дуго, малтене до краја свог мандата прошле године, упорно стајала иза гасовода Северни ток 2. (у међувремену стављен на лед по кратком поступку) и упорно понављала да је то само "економски пројекат" слободног предузетништва - иако је одавно требало да јој буде јасно шта значи таква, још једна спона са Русијом на штету економских интереса и Пољске и Украјине.

Наравно, Шредер је екстремни случај. Он је својим ангажовањем у руским компанијама, након што је 2005. престао да буде канцелар, зарадио леп иметак. Све до дана данашњег он брани Путина којег је у његово доба назвао "демократом најчишћег кова", што данас звучи готово као лош виц. Али с друге стране, чак и он је осудио рат, што је нагласило и страначко повереништво у Хановеру приликом доношења своје одлуке.

Немачким социјалдемократама ионако не би било лако да се Шредера реше на такав начин. СПД-у је било потребно десет дугих година, од 2010. до 2020, да се реши Тила Зарацина, свог бившег сенатора за унутрашње послове града-покрајине Берлина - и то упркос његовим безбројним изјавама, као и књигама у којима је заговарао нетрпељивост према странцима. За то су била потребна чак три страначка дисциплинска поступка.

Шредер је жалостан нико и ништа

Шредер је данас у својој странци црна овца. И више је него бесмислица ако неко у иностранству мисли да бивши канцелар још увек може да дигне телефонску слушалицу и некоме у Немачкој или у Европи каже шта треба да ради.

Он већ одавно нема никакве конце које би могао да повлачи. Он је данас заправо готово трагична личност. Сво његово залагање за Путина нипошто се не одражава у политици тренутне немачке владе под руководством СПД-а.

Делује неподношљиво, али можда је ипак боље то што је СПД одлучио да бившег канцелара остави на миру. И да једноставно игнорише оно што говори. У сваком случају, боље је то него правна битка која би трајала годинама и чији би исход био неизвестан .