петак, 05.08.2022, 17:53 -> 18:31
Извор: РТС, New York Times, Global Times, CCTV, Politico
Аутор: Раде Мароевић @maroevic
štampajТајванска криза, Пелоси ефекат и украјинска сенка над Пацификом
Безмало 70 кинеских борбених авиона и 13 ратних бродова прешло је замишљену средњу линију у Тајванском мореузу током другог дана маневара оружаних снага Кине, током којих је неколико балистичких пројектила прелетело Тајван и пало у море стотинак километара од јапанског острва Јонагуни. Јапан тражи хитан прекид маневара, Американци уверавају савезнике да ће их, у случају потребе, бранити. Односи Пекинга и Вашингтона на најнижем су нивоу у последњих неколико деценија.
Одлуком Пекинга да, због посете председнице Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси Тајвану, прекине низ суштински важних комуникација у области одбране, борбе против криминала и климатске кризе, односи Кине и САД пали су на најнижи ниво у последњих неколико деценија.
"Улазимо у нову еру односа. Више нису деведесете и контекст је потпуно другачији", рекао је некадашњи аналитичар Централне обавештајне агенције Џон Калвер, на састанку Центра за стратешке и међународне студије.
Оцена бившег шефа аналитичара ЦИА уследила је само дан после упозорења Института Кејто да америчка подршка Тајвану, као део политике ограничавања кинеског утицаја, подсећа на пропусте које су амерички званичници направили у вези са ширењем НАТО-а, када су упозорења Москве око Украјине "падала на глуве уши у Вашингтону".
Истовремено у Пном Пену, кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је да су "Американци закували ситуацију, створили кризу и да је пооштравају".
Порука кинеског званичника, суштински, односи се на намере Вашингтона да прода гомилу савременог наоружања Тајвану, испоручи Аустралији технологију за нуклеарне подморнице и изгради нове војне базе у региону.
Амерички званичници упозорили су Тајван да не купује оружје које неће моћи да користи у случају да Пекинг покрене било какву офанзиву, попут тенкова "абрамс" које су власти овог острва пре три године платиле 2,2 милијарде долара.
"Уколико кинеске снаге напредују толико да се Тајван нађе у ситуацији да користи тенкове, власти на том острву осуђене су на пропаст", објавио је у мају Њујорк тајмс, позивајући се на неименоване званичнике министарства одбране.
Истовремено, Вашингтон је одложио испоруке самоходних хаубица "паладин", ракетних система "химарс" и противавионских пројектила "стингер", што је изазвало протесте на Тајвану. Вашингтон се није претерано удубљивао у разлоге одлагања, наводећи само да то "нема никакве везе са ратом у Украјини".
Аналитичари у САД, како наводи Њујорк тајмс, упозоравају на то да би кинески маневри, какви су у последњих 48 сати виђени у Тајванском мореузу могли да представљају индикатор будућих кинеских реакција у региону у којем се земље све ужурбаније наоружавају.
Како ствари не би измакле контроли, Американци су одложили одавно најављено тестирање балистичког пројектила "минутмен 3" и задржали морнаричку групу предвођену носачем авиона "Роналд Реган" недалеко од острва Окинава, око 700 километара од Тајвана.
Куда су пролетели балистички пројектили
Тајванска војска избегла је да, читав дан после лансирања 11 балистичких пројектила "донгфенг", објави којој су тачно путањом ракете прелетеле то острво, наводећи да ће ти подаци остати тајна због националне безбедности.
"Министарство националне одбране није објавило путању лета балистичких пројектила на захтев највиших безбедносних званичника", саопштило је тајванско министарство одбране, наводећи да се на тај начин штите обавештајне службе, као и противваздушни системи.
Кинези су, међутим, објавили да су ракете испаљене у четвртак, по први пут, прелетеле Тајван и то кроз зону у којој су груписане батерије америчких противваздушних система "патриот".
Професор са Универзитета за националну одбрану, Менг Сјанкинг рекао је кинеској телевизији Си-Си-Ти-Ви (CCTV) и да су кинеске снаге први пут у историји у потпуности опколиле Тајван и испалиле пројектиле на мете које се налазе источно од тог острва.
Дан раније, сличан извештај објавило је и јапанско министарство одбране, које
тврди да су четири пројектила "донгфенг" прелетела острво, док је пет пало у воде које Токио сматра својом економском зоном. Ова зона, која је на више начина спорна, простире се око 370 километара од обале Јапана.
"Један од пројектила лансиран са обале код Фуџијана, прелетео је 500 километара, прешао преко Тајвана и пао у воде источно од овог острва", саопштило је јапанско министарство одбране.
Другог дана маневара, кинеска морнарица је ка Тајванском мореузу упутила носач авиона и нуклеарну подморницу, јавља Глобал тајмс.
Тајван, који је последњих сати значајно пооштрио реторику према Пекингу, подигао је групу ловаца као реакцију на "упад 49 кинеских авиона" у свој ваздушни простор.
Тајвански ловци су узлетели недуго пошто је премијер Су Ценгчанг, наводећи да од "злих комшија" није очекивао да се појаве на вратима и угрозе најпрометније поморске путеве на свету.
Блумберг је, истовремено, упозорио на већ извесна кашњења испорука електронских компоненти, које се бродовима превозе са Тајвана. Истовремено, готово половина најављених комерцијалних летова у овом региону је преусмерена или отказана.
Пелоси ефекат
Посета Ненси Пелоси изазвала је буру негодовања у Пекингу, као и поделе унутар администрације председника Џозефа Бајдена, јер су званичници Пентагона у неколико наврата упозоравали да долазак шефице Представничког дома на Тајван "није најбоља идеја".
Вилијам Клајн, некадашњи амерички дипломата у Пекингу, сматра да Кинези посету Ненси Пелоси виде као делић у слагалици ширих намера САД да Тајван, у неком тренутку, потпуно одвоје од Кине.
"Улазимо у период у којем је Кина спремнија и одлучнија да употреби силу како би заштитила интересе, посебно у вези са Тајваном о којем нема преговора… Пекинг је сигнализирао Јапану и Тајвану да је спремнији да заоштри односе са њима него да то исто учини са Америком", сматра директорка кинеског одељења у Центру за стратешке и међународне студије.
Серија инцидената у Пацифику
Поринуће новог кинеског носача авиона и најава промоције стратешког бомбардера временски су се подударили са серијом ризичних потеза кинеских, руских, америчких и јапанских морнарица у Пацифику.
Кинеским маневрима прикључио се и носач авиона "Љаонинг", који је прокрстарио водама јужно од Јапана и источно од Тајвана, после чега је Пекинг оптужио јапанске власти да прате и ометају овај брод. "Не требају нам посебни фотографи са јапанских бродова и авиона", рекао је портпарол кинеског министарства одбране.
Власти у Токију су у пратњу кинеских ратних бродова послали носач авиона "Изумо", највећи ратни брод јапанске морнарице од Другог светског рата, тврдећи да су кинески авиони извели стотине летова у међународним водама јужно од Јапана.
У сложене односе укључили су се и Руси, са којима се Јапанци већ деценијама споре око Курилских острва. Острва на граници између Охотског мора и Тихог океана, у Русији позната као Јужни Курили, а у Јапану као "северна територија", предмет су спора двеју држава још од краја Другог светског рата, када су совјетске снаге заузеле острва Кунашири (руски Кунашир), Еторофу (руски Итуруп), Шикотан и мали архипелаг Хабомаи.
Најновији у серији спорова Јапана и Русије почео је крајем фебруара, када је влада у Токију руску офанзиву на Украјину назвала "озбиљним кршењем међународног права" и придружила се казненим мерама које је Запад увео Москви.
Москва је, у контраудару, сврстала Јапан на листу "непријатељских држава" и прекинула преговоре о мировном споразуму двеју држава, којим је требало да буду решена питања која су остала отворена после Другог светског рата, укључујући и судбину Курилских острва.
Кинеска државна телевизија емитовала је снимке заједничких патрола са руским авионима изнад Пацифика, најављујући могућност да се у блиској будућности у таквим маневрима појаве и најмодерније летелице обе државе – руски "Су-57" и кинески "Ј-20".
Тензије на Пацифику подигнуте су крајем априла када су руске подморнице испалиле крстареће ракете "калибар" на мете у Јапанском мору. Вежбе гађања у Јапанском мору временски су се подудариле са маневрима морнарица САД и Јапана, у којима су учествовали бродови америчке Седме флоте предвођене носачем авиона "Абрахам Линколн".
Коментари