Кад позову из "Европола" – прекини позив

"Добар дан, добили сте Европол. Притисните тастер један уколико желите да разговарате са оператером." Тако почињу позиви које грађани у Немачкој добијају од марта ове године. Позив је добила и Лејла Шатор из Франкфурта. Кликнула је тастер како би поступила по упутствима наводног Европола и добила је оператерку која је говорила енглески са индијским акцентом.

"Особа која ми се јавила саопштила ми је да су ми злоупотребљена немачка лична документа. Пошто је причала лошим енглеским језиком, прорадила ми је лампица", каже Шатор за Дојче веле (DW).

Преваранти су је узнемиравали више од месец дана, звали су је некада и више пута на дан. "Уколико бих покушала да позовем тај број, добила бих обавештење да он не постоји или да је недоступан. Када сам им рекла да ћу их пријавити полицији, престали су да ме зову."

Нуде да "причувају" новац

DW је разговарао са више особа које су имале искуства са таквим сајбер-криминалцима и код свих је разговор текао готово идентично: лажни оператери су звали у радно време, између 8 и 18 часова, говорили су на енглеском језику с индијским акцентом, а позив је звучао као да долази из неког бучног кол-центра. Сви су се претварали да су службеници Европола или Интерпола, а оператер би обавестио жртву да ће је ускоро позвати високи службеник из неке од тих полицијских агенција. При другом позиву, на екрану је заиста било могуће видети позивни број неке од ових полицијских агенција.

"Преваранти објашњавају жртви да, због полицијске истраге која је у току, а како би се зауставила даља злоупотреба идентитета, банковни рачун мора одмах да буде блокиран. Ту лажни званичник полиције жртви нуди као решење да се новац одмах пребаци на други рачун, наводно полицијски", објашњава за DW шеф криминалистичке полиције у Берлину Лотар Шпилман.

У главном граду Немачке полицији је до сада пријављено више од 3.500, а у читавој Немачкој више од 25.000 случајева сумњивих позива. Сигурно је да има знатно више непријављених покушаја преваре, саопштила је немачка Савезна агенција за телефонске мреже која, поред полиције, истражује лажне позиве. Они упозоравају грађане да то што на телефонском екрану пише Интерпол, Европол, па чак и 110, што је број немачке полиције, не значи да их полиција заиста и зове.

Позивима немогуће ући у траг

"Када сам претражила интернет, у потрази за једним од бројева са којег су ме звали, установила сам да је то број једног немачког осигуравајућег друштва", прича за DW Душица Илић Дик из Потсдама, коју преваранти редовно узнемиравају.

Савезна агенција за мреже утврдила је да су позиви стизали са телефонских линија из страних земаља, из Индије, Румуније или Шпаније. У Индији су те преваре и добро организовани „кол-центри" одавно познати, а процењује се да је у питању бизнис вредан неколико милиона долара годишње. Међутим, полицајац Шпилман истиче да то не значи да позиви заиста стижу из неке од тих земаља.

Немачка полиција до сада није успела званично да лоцира и идентификује ниједног осумњиченог. Из Савезне агенције за мреже објашњавају да криминалци користе интернет-позиве, односно позиве преко компјутера, како би помоћу софистицираних програма прикрили идентитет и порекло позива.

"Унуци" у невољи 

Таква врста преваре зове се "спуфинг" (spoofing). У питању је метода којом се жртва убеђује да разговара са агенцијом или службеником којем може да се верује. Немачкој полицији познати су и примери када се криминалци представљају као службеници Мајкрософта или Амазона.

У првом случају, криминалци обавештавају жртву да јој је рачунар заражен вирусом, те траже од ње да унесе одређене команде, како би се заштитили подаци. То је заправо покушај крађе података. У случају преваре са Амазоном, криминалци наводно желе да врате вишак новца који је наплаћен приликом онлајн-куповине и траже личне и банковне податке.

Један од најчувенијих облика "спуфинга" у Немачкој је трик у којем се преваранти представљају као унуци. Они старијим особама затим говоре да имају нови број телефона и објашњавају да су у невољи, те да им је хитно потребан новац.

Опрез при телефонској и интернет комуникацији 

Немачка полиција истиче да њихови службеници, при било каквим сумњивим радњама, грађане никада не зову телефоном, већ лично долазе на кућну адресу или шаљу позив поштом.

Полиција такође апелује на грађане да воде рачуна где на интернету остављају своје личне податке, а када је реч о сумњивим телефонским позивима било би добро одмах спустити слушалицу.

Што се тиче мејлова, требало би их игнорисати, уколико се у њима траже било какви лични или банковни подаци. Претрагом на интернету могуће је упоредити званичне имејл адресе са лажним, јер преваранти при слању електронске поште углавном промене само једно слово или број.

У сваком случају, закључује шеф берлинске криминалистичке полиције Шпилман, све сумњиве позиве или мејлове требало би пријавити.