Као герилац био је пуковник Аурелијано, а сада би могао да постане председник Колумбије

Два пута је већ Густаво Петро учествовао у трци за председничку дужност – и чини се да би сада могао да успе – трећа срећа би могла да му се осмехне у недељу 19. јуна. У првом кругу (29. маја) освојио је 40 одсто гласова, знатно више од другопласираног Родолфа Хернандеза, којег је подржало 28 одсто бирача.

Иако је у међувремену неколико других кандидата који су поражени у првом кругу, подржало Хернандеза за други круг, Петро је и даље фаворит. Већ и та чињеница је вредна анализе – јер ако победи, Петро би постао први колумбијски председник из неког левог блока.

Током скоро 140 година постојања те јужноамеричке републике, председници су увек били или конзервативни или либерални политичари.

За разлику од бројних других земаља Латинске Америке у којима леве странке већ деценијама играју кључну улогу на политичкој сцени, већина бирача у Колумбији – која данас има преко педесет милиона становника – била је и остала скептична према левичарским идејама.

Једноставно су превелике страхоте које су за собом оставиле разне герилске групе, које су Колумбији од средине 20. века покушавале да уз помоћ силе наметну колективистичке идеологије.

Пре свих Fuerzas Armadas Revolucionarias de Colombia, познатији по скраћеници ФАРЦ, која је 2016. с владом склопила крхки мировни уговор. И баш због тога је још веће изненађење да је сад један бивши герилац фаворит за председника.

Економиста, одборник, герилац, дипломата

Као син учитеља, Густаво Петро је студирао на једном приватном универзитету и стекао звање дипломираног економисте.

Још као тинејџер се прикључио герилском покрету М-19, који је основан 1970. – након што је кандидат леве платформе Alianza Nacional Popular, Густаво Рохас Пинила, поражен на изборима, и то, како се сумњало, захваљујући изборној превари.

Од тог тренутка је Петро водио такорећи двоструки живот. Службено је 1980. ступио на дужност у граду Зипакуира у централној Колумбији, касније је постао и градски одборник.

Паралелно је у М-19 био Coronel Aureliano (пуковник Аурелијано) – име које је себи дао по узору на лик из романа "Сто година самоће" Габријела Гарсије Маркеса, земљака и идола, добитника Нобелове награде за књижевност.

У тим временима је М-19 починио бројне злочине, између осталога отмице, убиства и нападе на војне и полицијске установе.

Петро је 1985. ухапшен због илегалног поседовања оружја, мучен и осуђен на 18 месеци затвора због учешћа у завери. Када је М-19 1990. положио оружје и трансформисао се у политичку странку Alianza Democrática М-19, Петро је постао посланик у парламенту.

Али на изборима 1994. није прошао. Након што је примио прeтње смрћу, Петро је 90-их био дипломата у Белгији. Након повратка у Јужну Америку, поновно је ушао у парламент. Најпре као посланик, а онда и као сенатор. Постао је познат након што је разоткрио везе тадашњег председника Алвара Урибеа с десничарском терористичком организацијом АУЦ.

Градоначелник Боготе са 7,8 милиона становника

Вероватно захваљујући управо том успеху, 2010. је био председнички кандидат умерене леве странке ПДА (Polo Democrático lternativo), али је поражен већ у првом кругу.

Две године касније победио је на изборима за градоначелника Боготе – залагао се за строже контроле оружја у главном граду, за јачање јавног превоза, основао секретаријат за жене, те надлежну службу за ЛГБТИ заједницу. Пре свега је социјалним програмима пружао помоћ сиромашнијим слојевима становништва.

Неко време га је суд суспендовао због неправилности у збрињавању отпада. Један други суд је пак пресудио да се радило о ситном преступу и он је до краја одрадио свој мандат. Све у свему, чини се да га становници Боготе имају у добром сећању, готово половину гласова у Боготи је на првом кругу председничких избора освојио управо бивши градоначелник.

Социјалдемократски кандидат

На председничким изборима 2018. Густаво Петро је поражен у другом кругу од актуелног и веома неомиљеног председника Ивана Дукеа.

Петро на изборе излази с умереним левим изборним програмом. Одустао је од идеје уставне реформе. Циљ му је да "ослаби" модел тржишне либералне привреде – и то уз помоћ високих пореза предузећима, а осим тога жели да ограничи и еколошки штетну експлоатацију рудног блага.

Током његовог председничког мандата неће бити национализације приватног власништва. На то се пред ТВ камерама обавезао код јавног бележника. То додуше није правно обавезујући потез, али је сигнал јасан: он не жели да ствара јаз у друштву већ да уједини Колумбију. "Колумбији не треба социјализам, већ демократија", рекао је Петро.

Да ли ће га сустићи сопствена прошлост?

Више од 40 одсто бирача је очигледно опростило Петру његову прошлост у оружаној борби против државе. Но, Колумбија још увек није процесуирала стотине злочина почињених од стране М-19, злочина које је можда и Петро починио или у њима учествовао.

Колумбијски новинар Франсоа Роже Кавард то жели да промени – заједно с адвокатима је, каже, скупио доказни материјал за 40 разних злочина – како би подигли тужбе.

Само дан након победе Густава Петра у првом изборном кругу, Врховни суд Шпаније је дозволио подизање оптужнице која га терети да је 1981. учествовао у отмици шпанског новинара Фернанда Гонзалеса Паћека, који је преминуо 2014.

"Гарантујем да повод за ту тужбу није политичка калкулација", рекао је Кавард на колумбијском радију. А да ће ли она има политичког учинка, то ћемо видети 19. јуна.