Иронија судбине – трудној новинарки са Новог Зеланда помогли талибани које је раније критиковала

Шарлот Белис је у колумни у НЗ хералду рекла да је "брутално иронично" то што је некада постављала питања талибанима о њиховом односу према женама, а да сада иста питања мора да постави влади своје земље.

"Када вам талибани – трудној и неудатој жени – понуде сигурност, јасно вам је у каквој сте ситуацији", навела је она у колумни.

Прошле године Шарлот Белис је радила за Ал Џазиру и пратила повлачење америчке војске из Авганистана, а пажњу је привукла јер је талибанима постављала питања о њиховом односу према женама и девојчицама.

Она је, након тога, у септембру отишла у Катар, где је сазнала да је трудна са својим партнером Џимом Хојлбруком, који у Кабулу фотографише за Њујорк тајмс. Међутим, у Катару није могла да остане пошто је трудна а није венчана. Због строгих услова повратка, није могла ни да се врати на Нови Зеланд.

Своју трудноћу, иначе, сматра чудом јер су јој лекари раније рекли да неће моћи да има деце. У мају би требало да роди девојчицу.

У новембру је дала отказ у Ал Џазири и преселила се у Белгију, из које је њен партнер. Тамо, међутим, није могла дуго да остане јер нема држављанство. Једино друго место за које су у том тренутку обоје имали визу био је Авганистан.

Тада је разговарала са једним од својих контаката међу талибанима, који јој је рекао да може да се врати: "Само реци људима да си удата и, ако настане проблем, позови нас. Не брини." 

Каже да је представницима Новог Зеланда у Авганистану послала 59 докумената, али да су одбили њен захтев за хитни повратак. Наиме, рекли су јој да њен захтев није био одговарајућ и да су с њом ступили у контакт како би поднела другачију пријаву.

Шарлот Белис каже да помака има, након што је разговарала са адвокатима, политичарима, али и људима задуженим за односе са јавношћу на Новом Зеланду.

Министар Новог Зеланда задужен за борбу против ковида 19 Крис Хипкинс рекао је да је његова канцеларија затражила да се провери да ли су поштоване све процедуре. 

Нови Зеланд, иначе, држи пандемију под контролом – за ове две године забележена су 52 смртна случаја.

Међутим, то је постигнуто строгим мерама: грађани морају 10 дана да проведу у карантину у неком од хотела којима управља војска. То је довело до загушења – хиљаде грађана не може да се врати кући јер чека на своје место.