Бајденових првих 365 дана у Белој кући – Ми смо залутали и ево сад се враћамо полако

"С обзиром на то у каквом је данас стању наша нација, немамо времена за губљење. Одмах се бацамо на посао", одлучан је био Џозеф Бајден који је већ првог дана по уласку у Овални кабинет потписао 15 председничких указа и две наредбе федералним агенцијама, од којих су поједине директно поништиле одлуке бившег председника Доналда Трампа.

Међу одлукама које је Бајден поништио била је и забрана уласка у САД грађанима земаља са већинским муслиманским становништвом. Није слутио да ће пола године касније његов највећи пораз бити много оних који ће из једне такве покушати да се докопају Сједињених Држава.

Сајгон 21. века

Када би питали Бајдена који би од претходних 365 дана волео да избрише из сећања, вероватно би без много размишљања изабрао онај у којем су службеници америчке амбасаде у Авганистану наврат-нанос хеликоптером евакуисани са крова зграде у Кабулу, према којем су незаустављиво надирали талибани.

Сцене које су Американце асоцирале на повлачење из Сајгона, лоша процена снаге и орности авганистанске војске која им је претходила, и трагични покушаји бројних Авганистанаца да по сваку цену ухвате неки од последњих авиона из Кабула, дебакл је Бајденове администрације који је обележио прву годину мандата.

У понедељак, 30. августа, последњи авион америчке војске напустио је аеродром у Кабулу, којим су загосподарили талибани. Тиме је завршена операција евакуације цивила, али и двадесетогодишње америчко присуство у Авганистану.

Неколико дана раније, 13 америчких војника и најмање 170 цивила убијено је у нападу терориста Исламске државе који се нису либили да искористе гужву и пометњу која је данима трајала испред аеродрома у Кабулу.

Бајден је признао да се ситуација на терену одвијала брже него што је проценио, али је више пута поновио да чврсто стоји иза одлуке о повлачењу америчких војника и да не жели да понови грешке из прошлости и остане у рату који није у америчком интересу. То ипак није много поправило утисак да су новац америчких грађана и животи америчких војника бачени у ветар без постигнутог циља, ако је циљ икада и постојао.

Дан независности који никад није дошао

Како је дужност преузео у јеку пандемије коронавируса, борба против ковида 19 и његових погубних последица била је на самом врху Бајденових приоритета по уласку у Белу кућу.

Сједињене Државе су још тада биле (а и данас су), земља са званично највише заражених и преминулих од ковида 19, а ситуација је у појединим деловима земље, укључујући и Њујорк, често била готово апокалиптична, а увек забрињавајуће конфузна.

Доналд Трамп се није либио да коронавирус и епидемиолошке мере извргава руглу, да и  речима и делима пркоси медицинским стручњацима, са доктором Ентонијем Фаучијем на челу. Фаучија је сврстао међу особе које сматра "идиотима", често га је јавно критиковао, чак и због избора маске коју носи и мањка талента за бејзбол.

Бивши председник САД је новинару Бобу Вудворду признао да је свесно у јавним наступима умањивао опасност која прети од коронавируса јер није желео да ствара панику, иако је знао колико је ковид опасан и заразан недељама пре него што је у САД забележен први смртни случај.

Од првог дана на функцији, Бајден је намерио да буде одговорнији од свог претходника. Није пркосио науци, беспоговорно је прихватао савете стручњака. Заговарао је опрезност, стрпљење и ношење маски, а тактику за борбу против вируса засновао пре свега на покушајима да се повећа доступност и обухват тестирања и вакцинације.

Поставио је амбициозан циљ да током првих сто дана његове администрације Американцима буде подељено сто милиона доза вакцине, што је и постигнуто значајно пре истека задатог рока. И број тестираних експоненцијално је повећан у првим Бајденовим месецима на функцији.

Данас је потпуно вакцинисано 63 одсто Американаца, 75 одсто је примило макар једну дозу, а у скоро свим школама настава се одржава редовно.

Иако је Врховни суд спречио Бајденову администрацију да наметне великим компанијама обавезу да своје запослене вакцинишу или тестирају једном недељно, многе су самоиницијативно увеле таква или слична правила.

Ипак, његово обећање да ће Дан независности прошле године бити посебан јер САД неће обележити само своју независност као нација, већ ће "почети да обележавају независност од вируса", далеко је од испуњеног, поготово након појаве делта и омикрон соја који су број инфицираних, хоспитализованих и умрлих, који је Бајденова администрација обуздала, поново значајно подигли.

Бела кућа је најавила да ће Американцима поделити 400 милиона маски Н95, а владин веб-сајт омогућио је и наручивање бесплатних тестова за кућну употребу, али све су чешће критике да су Бајденове мере углавном реактивне, а ретко проактивне.

Социјализам на амерички начин

Опасност по здравље и живот није једина са којом су се Американци суочили због пандемије, јер је током 2020. стопа незапослености из недеље у недељу обарала рекорде, пошто је економија у више наврата морала на паузу.

Као одговор на тешку економску ситуацију, Бајденова администрација је успела у Конгресу да "изгура" усвајање пакета помоћи вредног 1,9 билиона (хиљада милијарди) долара, као и Закон о инфраструктури од 1,2 билиона долара.

Један од највећих икада усвојених пакета помоћи био је усмерен ка подстицању економије и санирању економских последица пандемије међу грађанима, а велики део пакета усмерен је и на директну борбу против пандемије – вакцинацију, производњу вакцина и тестова.

Предвиђено је да милиони Американаца добију директну новчану помоћ, у покушају да се повећа потрошња. Опредељена је и помоћ за савезне државе, општине, школе и вртиће. Породице са децом и људи са ниским примањима добили су пореске олакшице. Помоћ за незапослене је повећана...

Опозициони републиканци критиковали су пакет помоћи као прескуп и недовољно прецизан, али је уз подршку више од 10 републиканских сенатора, усвојен Закон о инфраструктури који је предвидео улагање у обнову и изградњу путева, мостова, водовода, железница и остале инфраструктуре. Закон треба да омогући и развој јавног превоза и брзог интернета.

С друге стране, Закон о социјалној заштити који предвиђа приступачнију здравствену негу за старије, финансијску подршку за оне са малим примањима, веће порезе за богате појединце и компаније, као и средства намењена за борбу против климатских промена, остао је заглављен у Сенату, пошто Бајден чак ни све сенаторе из редова својих демократа није убедио да то није увођење на мала врата социјализма којег се Американци смртно плаше.

Америчка економија се у значајној мери опоравила током прошле године и захваљујући отварању рекордних 6,4 милиона нових радних места.

Иако је проценат незапослених и даље већи него пре пандемије, број пријава за добијање накнаде значајно је смањен. Са скоро 15 одсто, колико је износила у најкритичнијим тренуцима пандемије, Бајденова администрација је незапосленост до децембра спустила на четири одсто.

Ипак, брзина опоравка економије довела је до проблема у ланцу снабдевања и стопе инфлације од 6,8 одсто, која није виђена деценијама, чему је допринело и то што се поједине гране индустрије суочавају са недостатком радне снаге.

"Америка се вратила"

У спољнополитичким активностима, Бајден је настојао да "испегла" све Трампове несташлуке и врати на познат и предвидив колосек америчку спољну политику коју је његов претходник наглавачке окренуо, пркосећи традиционалним савезницима и флертујући са Кином, Русијом, па чак и Северном Корејом, са чијим је лидером, по сопственим тврдњама, приликом сусрета у Сингапуру "развио специјалну везу".

Два пута је Бајден путовао у Европу и уверавао савезнике да се "Америка вратила", реафирмишући традиционалне савезничке односе и враћајући САД под окриље међународних организација и споразума попут Светске здравствене организације и Париског климатског споразума.

Учествовао је на самиту лидера групе Г7 у Корнволу на којем је промовисан глобални план помоћи сиромашним земљама како би изградиле инфраструктуру, у настојању да се одговори на кинеску иницијативу "Појас и пут".

"Као што су Сједињене Државе већ рекле, вратили смо се. Чврсто смо опредељени за јединство НАТО-а. Рекао бих и да је Европска унија невероватно снажна и жива организација, способна не само да се бави економским питањима, већ и да обезбеди подршку НАТО-у", рекао је тада Бајден.

Такође, министри финансија земаља Г7 подржали су амерички предлог о увођењу минималне глобалне пореске стопе од најмање 15 процената, што је први успешан корак Бајденове администрације у намери да уз помоћ међународне сарадње стане на пут мултинационалним компанијама које избегавају плаћање пореза на добит у Сједињеним Државама.

Лидери су се тада договорили и о амбициозним климатским циљевима, а обавезали су се да ће наредних годину дана донирати преко милијарду доза вакцина, директно или преко програма "Ковакс".

Као редован и гласан заговорник борбе против климатских промена, Бајден је био присутан и на Самиту Уједињених нација "COP26" у Глазгову, где је истакао да ће акције за обуздавање климатских промена предузете у овој деценији бити одлучујуће у спречавању патњи будућих генерација.

Упозорио је да нико не може побећи од најгорег сценарија који предстоји ако свет не успе да искористи прави тренутак, али и демонстрирао да нико не може побећи од умора пошто је (не први пут у јавности) задремао у сали слушајући говоре других учесника.

Односи са Москвом на најнижем могућем нивоу

Док жонглира увек затегнутим односима са Кином и Северном Корејом и заговара постизање консензуса о борби против климатских промена, Бајден се последњих месеци суочава са још једним озбиљним спољнополитичким изазовом – војним јачањем Русије на граници са Украјином.

Интензивни дипломатски напори да се криза реши су у току. Бајден прети оштрим санкцијама и одлучном реакцијом уколико руски председник Владимир Путин одлучи да изврши инвазију на Украјину, док из Москве стижу упозорења да је неприхватљиво да се на руским границама појави НАТО.

"У случају руске инвазије, обезбедићемо додатну војну помоћ. Наставићемо дипломатске напоре да бисмо спречили агресију на Украјину и да се промовише дијалог и мир. Наставићемо и да јачамо украјинску одбрану, а увешћемо казнене мере ако не успе дипломатски пут", поручио је Бајденов државни секретар Ентони Блинкен.

Бајден је у децембру два пута разговарао са Путином. Позвао је на деескалацију тензија и уверавао колегу да САД не планирају да распореде офанзивно наоружање у Украјини, али решење кризе није на видику.

Односи две силе су и пре најновијих спорења били на најнижем могућем нивоу пошто Вашингтон не одустаје ни од оптужби за шпијунажу, хаковање, тровање политичких противника и мешање у изборе.

Шеф пољске дипломатије Збигњев Рау, представљајући приоритете пољског председавања ОЕБС-у, оценио је да је ризик од рата на простору од Владивостока до Ванкувера већи него икада у последње четири деценије.

Шта са мигрантима

Једна од великих Бајденових дилема био је и притисак на америчкој граници са Мексиком и поступање према мигрантима.

Бајден је обећао да ће окончати раздвајања породица миграната и задржавања деце на граници. Одржао је реч о окончању такозване политике "нулте толеранције", број малолетника у притворским центрима је нагло опао, али се број миграната на границама не смањује.

Покушао је да укине Трампову политику "Остани у Мексику", према којој мигранти који траже азил морају да чекају недељама, а понекад и годинама у Мексику на датум саслушања, уместо да им буде дозвољено да чекају у Сједињеним Државама. Ипак, након тужбе Тексаса и Мисурија, одредба је морала бити враћена.

Тако се Бајден нашао између две ватре – честих критика да не штити довољно одлучно америчке границе, али и критика због депортације хиљада Хаићана са америчко-мексичке границе у септембру, обележене нејасним критеријумима и нехуманим поступањем припадника Граничне патроле који су на коњима готово ловили и газили мигранте.

Рејтинг у слободном паду

Иако је део америчке јавности наклоњен Трампу веома тешко прихватио Бајденову победу, Џо је на место председника дошао освојивши 80 милиона гласова – више од било ког кандидата у историји Сједињених Држава.

Резултати мерења рејтинга показују да је започео мандат уз позитиван став 56 одсто Американаца, али годину дана касније ситуација је значајно другачија – сада га подржава 42 одсто суграђана.

Бајденова звезда почела је да пада у време хаотичног повлачења америчких трупа из Авганистана, али и са појавом делта соја коронавируса, када је постало јасно да је пандемија далеко од краја.

У поређењу са другим председницима, само је Доналд Трамп након прве године мандата имао мању подршку – са већ "килавих" 45 одсто на дан инаугурације, 365 дана касније пао је на 35.

"Ми смо залутали и ево сад се враћамо полако, али не знамо како"

Ако се Бајденов учинак за годину дана сведе на голе бројеве и утисак који је оставио на Американце, евидентно није положио испит, али ретко који од претходника је 365. дана у Белој кући био популарнији него првог.

Само је Џорџ Буш млађи свој први мандат започео рејтингом сличним Бајденовом, а подигао га је до неслућених висина тек након терористичких напада 11. септембра.

После расних немира, подизања зидова, стотина хиљада умрлих од ковида 19 и избора који су окончани сукобима и оптужбама за крађу, рекли би неки да је од Бајдена довољно већ и то што сличних прилика за доказивање и подизање рејтинга нема, али изгледа да Американци од Џоа ипак очекују више од тога да не буде Доналд.

Пре 365 дана, на инаугурацији му је америчку химну певала Лејди Гага, а делује да би Бајден прву годину живота у Белој кући могао са својом администрацијом прикладно да прослави уз групу Блок-аут: "Ми смо залутали и ево сад се враћамо полако, али не знамо како".