Казахстан, клиничка смрт биткоина

Вредност биткоина је у петак пала на најнижи ниво од септембра, на мање од 43.000 долара за "новчић".

Према Коиндеску, вредност биткоина је у тренутку писања текста 41.959,72 америчка долара и за 24 сата је порасла за 268,65 долара.  

Медији јављају да је у међувремену успостављен интернет у главном граду Казахстана, али да мобилни интернет након гашења због нереда још не функционише.

Након што је Кина увела забрану рударења криптовалута, многи "мајнери" преселили су активности у суседни Казахстан. Према писању Дипломата, у Казахстану тренутно постоји двадесет фарми за рударење криптовалута.

Подаци су различити, али се процењује да Казахстан има од 15 до 18 одсто глобалног "хешрејта", односно укупне количине рачунарске снаге коју користе компјутери повезани са биткоин мрежом.

No internet, no mining 

Што је више "рудара" на мрежи, већа је количина рачунарске снаге потребна за рударење новог биткоина. "Хешрејт" пада ако рудари напусте мрежу, теоретски олакшавајући преосталим рударима да произведу нови новчић, наводи Ројтерс.

Наравно, то је без интернета немогуће. Један од рудара криптовалута из Казахстана, Дидар Бекбау навео је на Твитеру да "без интернета нема мајнинга".

Али, након шездесетак сати, интернет се полако враћа у Казахстан. Према подацима НетБлокса, организације која се бави праћењем прекида и гашења мреже, он је на нивоу од око 40 одсто у односу на период пре гашења.

Према наводима Еј-Би-Сија, то што се догодило у Казахстану показује две значајне ствари у вези са биткоином. Са једне стране, мрежа је отпорнија него што се мислило, а са друге, догађаји у Казахстану значе да би већи број рудара могао да се одлучи да активности пресели у САД како би се избегли прекиди.

Казахстан и рударење криптовалута – енергија и обиље

Казахстан је, према наводима Дипломата, погодан за "рударење" пре свега због релативно јефтине енергије.

Казахстан нуди атрактивно тржиште, са ценама по киловат часу у просеку око 5 центи, у поређењу са ценом од 9 до 11 центи колико је за ту количину енергије неопходно издвојити у Русији, Кини и Сједињеним Државама.

Приближно упола цене, казахстански финансијски подаци о рударењу криптовалута изгледају боље од конкуренције.

У јуну 2020. председник Касим Жомарт Токајев одобрио је измене и допуне "дигиталног кода" земље, чиме је ефективно легализовано рударење криптовалута у Казахстану. Поред тога, благе регулативе чини да банке почну да нуде рачуне у криптовалутама дају тржишту неупоредив потенцијал.

Према недавним изменама Казахстанског пореског законика, од јануара 2022. рудари криптовалута ће морати да плате још један додатни износ од 0,23 цента по киловат часу, што ће влади омогућити да убира више пореза од рударења.

Проблем заштите животне средине и сива зона рударења

И поред енергије са нижом ценом, у Казахстану је прошле године дошло до неколико прекида у снабдевању струјом, због чега се Влада окреће Русији да би надокнадила растућу потражњу.

Нагло повећање потрошње, истовремено оптерећује мрежу. 

Заменик министар енергетике Казахстана Мурат Журебетов изјавио је тада да је један од разлога повећања потрошње од осам одсто нелегално рударење у сивој зони.

Главни извори за снабдевање електричном енергијом за рударење су електране на гас и угаљ (које чине 70 одсто), а удео "рудара" је око седам одсто. С обзиром на то да две трећине енергије произведене у Казахстану долази из фосилних горива, поставља се питање и карбонског отиска, односно загађења животне средине. 

Казахстан, који највећи део квалитетног угља извози, има чак и вишу стопу од некадашње стопе Кине. Према наводима Светске агенције за енергетику, преноси Гардијан, Казахстан емитује 1.500 грама по киловат сату, док је у Кини некада та емисија била 1.000 грама.