субота, 18.09.2021, 12:00 -> 13:37
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
štampajКо све саплиће Кину на Пацифику
Сједињене Државе и њихови савезници, у напору да сузбију растући кинески утицај у азијско-пацифичком региону, сада се окрећу релативно запостављеним острвским државама највећег светског океана да би кинеску морнарицу затворили у уски водени појас уз њену обалу.
Почетком овог месеца одржан је важан регионални састанак који многи светски медији нису пропратили. Реч је о онлајн сусрету министара одбрана Јапана и тринаест острвских држава Пацифика, као што су Фиџи, Папуа Нова Гвинеја, Кирибати, Маршалска острва и Тувалу.
Ове државе у даљој прошлости трпеле су утицај или су биле под управом европских сила, попут Велике Британије и Француске, док су током Другог светског рата биле под окупацијом Јапана. Након завршетка највећег светског оружаног сукоба оне су углавном у сфери утицаја САД, уз значајан економски и политички уплив Аустралије и Новог Зеланда.
Међутим, ове земље, чије економије готово у потпуности зависе од туризма, пољопривреде и рибарства и, по правилу, имају малу популацију и велику географску разуђеност, те слабо развијене институције система и инфраструктуру, све више се економски ослањају на Народну Републику Кину, која им пружа помоћ у виду позајмица и инвестиција у луке, мостове и аеродроме.
Само у 2017. години, на пример, Кина је инвестирала чак четири милијарде америчких долара у пројекте у пацифичким острвским државама, чиме је знатно надмашила највећег финансијера тих земаља, Аустралију.
Западна стратегија обуздавања Кине
Народноослободилачка армија Кине последњих година систематски и убрзано јача морнарицу и, по страним проценама, већ сада поседује највећи број војних пловила на свету – око 350.
Велики приоритет Пекинга за даљи развој морнарице је конструкција већег броја носача авиона – Кина тренутно користи два, док је трећи у изградњи.
Даље, кинеска улагања у инфраструктуру држава у Пацифику, као што су луке и писте, страхују западне земље попут САД и Аустралије, могу бити условљена тиме да се кинеској армији омогући трајно или привремено стационирање. С тим у вези указује се на пример лучког града Луганвила у Вануатуу, где су кинеске компаније изградиле пристаниште дубине 25 метара, које би могло да прихвати и носаче авиона.
Састанак министара одбране, чији је домаћин био Токио, управо је сазван с циљем да се продубе безбедносне везе америчких савезника с државама Пацифика како би се ограничио и сузбио приступ кинеске морнарице отвореним морима највећег океана света и омогућила "слободна пловидба светским морима".
О томе сведочи чињеница да су, мада је формално реч о састанку Јапана с вођама пацифичких држава, догађају присуствовали и представници САД, Велике Британије, Француске, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда. То указује на блоковски карактер сусрета, јер све поменуте државе сарађују с Вашингтоном у настојању да ограниче економски и војнополитички утицај Кине, не само међу острвским земљама Тихог океана него и у југоисточној Азији.
Вашингтон јача постојеће и настоји да развије нове војнополитичке савезе са државама у широком појасу од Беринговог мора на северу Пацифика до Индијског океана како би ограничио економски, политички и војни утицај Кине у том делу света и успорио њено израстање у светску војну суперсилу.
САД већ имају низ савезника који географски и војно "затварају" Кину у њено двориште и функционишу као бедем који је држи ван пацифичких пространстава у којима се налазе америчке територије и базе и којима је деценијама након Другог светског рата, без икакве опозиције или изазова, слободно господарила америчка морнарица: Јапан, Јужна Кореја, (кинеска провинција) Тајван, Филипини и Аустралија.
Вашингтон већ извесно време кокетира и са земљама попут Вијетнама и Сингапура, истичући опасност за те земље од губитка морских територија, односно, западања под економску, а самим тим политичку, зависност од најмногољудније земље света.
Забринутост због Кине
Сједињене Државе се сада окрећу и острвским земљама Пацифика, које због своје географске изолованости и мале економске снаге, често остају у запећку када су у питању политички и економски приоритети Запада, али сада постају битне, јер економско-политички и физички продор Пекинга дубље у Тихи океан посредством новца и морнаричких ефектива значи слабљење економског монопола Запада у том огромном региону, и потискује зону политичке и војне доминације САД у Пацифику назад ка њеној матици.
Кинеско војно присуство у пространствима Тихог океана може довести и до изолације америчких територијалних поседа у њему, попут Гуама и Саипана, и војних база које се тамо налазе.
Улога Јапана као организатора састанака и инвеститора у Пацифику, те оператора подморница и ваздухоплова за патролирање у њему, врло је битна за САД у смислу контрирања тој, за Вашингтон, "кинеској претњи".
И сам Токио је, наравно, заинтересован за спровођење активности којима се ограничава утицај Кине у Тихом океану, јер се и сам осећа угрожен њеним војним растом. Владу у Токију посебно брине будућност јапанских острва која административно припадају префектури Окинава, а која су расута у простору ширине више од хиљаду километара између већег јапанског острва Кјушу на северу и Тајвана на југу.
С друге стране, међутим, мале острвске земље Пацифика радују се кинеским инвестицијама и позајмицама, које не само што су обилне, већ по правилу имају и једноставнију процедуру за одобравање, те се дају без постављања предуслова.
Нови хладни рат у Пацифику
Блоковско сучељавање САД и њених бројних савезника са једне и Кине (донекле подржане Русијом) са друге стране може потенцијално бити врло опасно за мале, нејаке државе Пацифика, али и врло корисно, док год се одвија без размене олова, односно, остаје у домену "хладног рата".
Наиме, вешто лавирање између те две стране малим државама може донети много повољних кредита, попуста на робу и услуге, па и поклона, као што су, када су у питању наоружање, средства везе, патролни чамци и хеликоптери.
Тако програм јапанске владе за помоћ иностранству за јачање капацитета за одбрану, поред континенталних земаља југоисточне Азије које се налазе у сфери јаког кинеског политичког и економског утицаја, као што су Лаос, Камбоџа, Мјанмар и Вијетнам, већ обухвата и пацифичке државе попут Филипина, Папуе Нове Гвинеје и Источног Тимора.
Сигурно је да ће састанак министара одбране Јапана и 13 пацифичких земаља резултирати даљим јачањем одбрамбених веза далекоисточне царевине с тим острвским нацијама чешћим посетама јапанског бродовља и више војних и цивилних донација.
Коментари