петак, 18.12.2009, 08:00 -> 00:28
štampajСпоразум у Копенхагену
Све земље су прихватиле договор за борбу против климатских промена данас на самиту у Копенхагену, изјавио је француски председник Никола Саркози.
"Имамо споразум", истакао је Саркози на конференцији за штампу после састанка 120 светских лидера, додајући притом да "текст који имамо није савршен", пренео је Ројтерс.
Овим споразумом, прецизирао је француски председник, предвиђено је да све земље, укључујући и Кину, поднесу писане планове за смањење емисија угљен диоксида до јануара 2010. године.
Такође, све земље потписале су план којим се земљама у развоју, у том склопу, обезбеђује годишња помоћ од 100 милијарди долара до 2020. године, додао је Саркози.
Преговарачи су током дана покушавали да пронађу компромисно решење прихватљиво за све 193 земље чланице УН.
Председник САД Барак Обама постигао је климатски споразум са лидерима Индије, Јужноафричке Републике и Кине, што представља "историјски корак напред" у борби против глобалног загревања, оценио је вечерас неименовани амерички званичник.
"Ниједна земља није у потпуности задовољна свим елементима споразума, али је ово значајан и историјски корак унапред и основ за будући прогрес", рекао је он, додајући да постигнути споразум није "довољан да се отклони претња климатских промена, али да је то важан први корак".
Обама је истакао да споразум није правно обавезујућ, али да он "даје смернице државама у циљу смањења емисије штених гасова".
Нацрт споразума о коме је дискутовано предвиђа слање 100 милијарди долара годишње помоћи до 2020. године земљама у развоју у циљу борбе против климатских промена, да би се ограничило глобално загревање и преполовила емисија штетних гасова до 2050.
Подршка Кине, највећег емитера штетних гасова, и осталих земаља чије су економије у убразном развоју, најзначајнија је за постизање споразума о климатским променама, пренела је агенција Ројтерс.
Преговарачи су током дана покушавали да пронађу компромисно решење прихватљиво за све 193 земље чланице УН.
У међувремену, руски председник Дмитриј Медведев отпутовао је из Копенхагена остављајући свог саветника за екологију да настави преговоре, изјавио је Франс пресу портпарол руског шефа државе.
"Он је отишао, јер га сутра очекују у Алмати", где почиње самит Организације споразума о колективној безбедности која окупља земље бившег СССР-а, рекла је портпарол Наталија Тимакова додајући да саветник Медведева "има сва потребна овлашћења".
Јапански премијер Јукио Хатојама најавио да ће вечерас отпутовати из данске престонице. Портпарол председника јапанске владе је саопштио да се нада да ће до тада бити постигнут политички споразум, јер би неуспех био "срамота".
Завршног дана заседања, представници УН су обилазили делегације и молили да "не напуштају вечерас" конференцију, изјавио је извештачу Франс преса европски комесар за заштиту животне околине Ставрос Димас, што су представници УН демантовали.
Трећи нацрт споразума садржи циљеве и рокове
Најновији, трећи нацрт споразума о глобалном загревању, садржи циљеве за смањење емисије штетних гасова за индустријски развијене и земље у развоју, што ранији нацрти нису прописивали.
У документу, названом "Споразум из Копенхагена", пише да би до 2050. богате државе требало да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште за најмање 80 одсто у односу на нивое из 1990, док би смањење емисија земаља у развоју требало да буде између 15 и 30 одсто.
У најновијем нацрту споразума се такође поново уводи децембар 2010. као рок до којег светски лидери треба да усвоје законски обавезујући споразум за борбу против глобалног загревања. Тај датим је био изостављен у другом, такође данас представљеном нацрту документа за који се очекивало да буде усвојен вечерас, на завршетку скупа, који траје од 7. децембра.
Како се раније очекивало, завршни документ требало је да обавеже богате потписнике на додатно смањење емисије штетних гасова у односу на Протокол из Кјота коме важност истиче 2012, као и на издвајање милијарди долара за сиромашне земље како би лакше превазишле последице глобалног загревања.
Организатори скупа кажу да сада само шефови држава могу нешто да промене, а генерални секретар УН Бан Кимун осетио је потребу да још једном апелује на њих да се договоре јер ће споразум бити "њихова заоставштина" будућим генерацијама.
Копенхаген и даље у кризи
Шеф Еколошког програма УН Ахим Стајнер изјавио је да је "од јутрос самит званично у кризи".
Завршни дан самита о климатским променама окупио је око 120 светски лидера. На финалној сесији конференције Србију представља председник Борис Тадић.
Многи делегати излазе са пленарног заседања тврдећи да су вероватно само губили време а њихове квалификације ситуације се крећу од "неизвесна" до "безнадежна".
Тренутно се у ћорсокак запало око свих суштинских питања због којих су делегације 193 земље и дошле у Копенхаген. Неразвијене земље јасно су ставиле до знања да очекују од земаља са највећим привредним развојем и најмоћнијим индустријским загађивачима да највише смање емисије штетних гасова у атмосферу, тачније за 25%.
Тиме би се количина угљен диоксида (СО2) који се избаци у атмосферу свео на 44 гигатоне годишње. Развијене земље спремне су на мања ограничења али заузврет нуде новац неразвијеним земљама да би модернизацијом своје индустрије оне смањиле загађење.
Реч је о суми од око 100 милијарди долара годишње које би се давале за пројекте "зелене индустрије" у земљама у развоју као и за пројекте којима се помаже становништву које је већ погођено последицама загревања планете.
Услов је да се тај новац троши на транспарентан начин то јест да се омогући инспекција емисија СО2 у индустријским постројењима. Кина тај услов види као опасност од "нарушавања суверенитета земље".
Договор лидера као једина шанса
Сви ови неспоразуми нису решени ни после синоћног састанка светских лидера и вечере са данском краљицом. Од јутрос су Конференцијом прострујала два нацрта декларације. Прву су предложиле развијене земље а другу земље у развоју. Обе су одбијене. Затим се појавио и нацрт оквирног политичког споразума који каже да ће се преговори наставити. И тај нацрт је одбијен уз протесте земаља у развоју да не знају ко га је правио и уз чију сагласност.
Чини се да је једино што би могло да спасе самит нека врста личног договора кључних светских лидера у последњем тренутку мада не делује охрабрујуће најава Беле куће да ће се председник Обама вечерас вратити у Вшингтон "шта год се у Копенхагену десило".
Најнезадовољнији су представници невладиних организација који посматрају самит али у његовој завршници не учествују. Они су се, као и такозвана "Група 77" земаља у развоју, залагали да споразум који ће бити резултат овог самита буде обавезујући. Како је готово извесно да се то неће догодити, они самит називају фијаском и доказом да за светске лидере нема дилеме да је одговор на питање "новац или живот" увек новац.
Разочарани предста вници еколошке организације "Гринпис" рекли су да ће се самит завршити документом који ће "важити колико и аутобуска карта".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар