Од Авганистана преко Балкана

Балкан један од главних транзитних праваца дроге, показало истраживање УН. Oко 90 тона хероина преко Балкана стиже до западне Европе. Аутори извештаја тврде да кријумчари велику помоћ приликом шверца добијају од полиције.

Истраживање УН о путевима дроге из Авганистана показало је да је Балкан један од главних транзитних праваца, али да је забележен и већи број корисника илегалних дрога у том региону.

У путевима хероина значајно место заузимају балканске земље, наводи се у извештају "Пораст броја зависника, јачање криминалних организација и финансирање побуњеничких наоружаних група".

Полиције балканских земаља требало би да ојачају своје позиције како би биле у стању да заплене веће количине кријумчареног хероина, рекао је један од аутора извештаја УН Хакан Демирбукен за Би-Би-Си на српском језику .

"Говоримо о 90 тона хероина који преко Балкана стиже до западне Европе. Организоване криминалне групе не би могле да кријумчаре толику количину дроге да немају помоћ из полиције или из других државних служби. На Балкану, као и у другим регионима постоји проблем корупције", нагласио је Дамирбукен.

"Најсигурније на точковима"

Највећи део хероина из Турске се у ЕУ и даље кријумчари друмским саобраћајем, што значи да прелази преко свих граница, наводи се у извештају УН.

"Преко Ирана у Турску и онда из Турске у Бугарску или у Грчку па даље преко земаља Западног Балкана. Од Бугарске и Грчке воде два велика канала шверца. Један иде преко Албаније до Италије и до Швајцарске. Други иде преко Србије и Румуније према Аустрији и даље до Холандије и Велике Британије", рекао је Демирбукен.

Он је додао да полиције балканских земаља заплене врло мали део хероина који прелази преко њихових граница и затим даље наставља пут ка другим европским државама.

"Преко граница балканских земља годишње се прокријумчари око 90 тона хероина, а заплени се свега једна и по тона. То значи да се заплени мање од два одсто хероина који пролази кроз те земље. То је забрињавајуће јер се у другим земљама заплењује већи проценат", објаснио је Дамирбукен.

Он је додао да се у Турској открије и заплени око 10 одсто, а у Ирану 20 одсто кријумчареног хероина, док су балканске земље по заплени близу Авганистану где се такође заплени мање од два одсто укупне количине хероина.

Такво стање на терену, каже Демирбукен, може да буде опасно за балканске земље јер финансијски јача криминалне групе.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. новембар 2026.
15° C