У Зрењанину обележена 108 годишњица од оснивања првог српског Народног одбора

У тренуцима док су се још увек чули топови на простору преко Саве и Дунава, девет угледних грађана тадашњег Великог Бечкерека покренуло је прву од иницијатива да се Банат, Бачка и Барања, а касније и Срем прикључе Србији. Од самог почетка рата ови виђени Срби били су стално на удару власти.

"Чим је почео Први светски рат су похапшени и били су похапшени и интернирани. Рецимо Емил Гаврила је комплетан Први светски рат провео у интернацији, а био је почасни председник овог одбора. 30. октобра Угарска је прогласила да се одваја од Аустрије, такозваном "јесењом револуцијом - јесењним ружама" и они су желели први да формирају Српски народни одбор што су урадили," наводи Милан Радаковић, историчар.

Одбор је прво покренуо иницијативу да се ови крајеви припоје Србији, а тек потом Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што је касније био опште прихваћен став. Жупански и чланови одбора водили су новембра 1918. и важну дипломатску активност.

"Славко Жупански и први српски Народни одбор узвисили су се изнад извођача радова аустроугарских и на примеран, мирнодопски начин, организацијом, упорношћу, мудрошћу отворили врата слободе. Ми ово не обележавамо као неки дуг, као неку нашу обавезу, него као шансу да се узвисимо", истакао је Милан Бјелогрлић, Друштво "Пријатеља Матице српске".

Поводом годишњице оснивања Српског народног одбора делегације града, удружења и поштовалаца личности и догађаја из Првог светског рата положили су венце на згради где је одржана прва седница Народног одбора 1918. и на кућу у којој је живео Славко Жупански.