Изложба о страдању Кикинђана у Норвешкој
Сурова поларна клима и нацистичка окупација на северу Норвешке били су трагична судбина бројних Кикинђана, који су тамо интернирани током Другог светског рата. Већина се никада није вратила, а њихова голгота остала је као болна историјска рана, чије сведочанство чувају преци жртава. Нова публикација, кроз аутентичне фотографије и записе, има циљ да од заборава отргне то страшно страдање, као трајну опомену.
Према званичним подацима, четрдесет шесторица Кикинђана одведена су у злогласни нацистички логор Бејсфјорд код града Нарвика, на крајњем северу Норвешке, а кући су се вратила само седморица.
„Рада Вујин је мој деда, поносим се тиме. Рођен је био 1913.године и са 29 година је одвежен у Норвешку. За њим је остало троје деце, који нису, нажалост, међу живима. Мој ујак, моја мајка и моја тетка", наводи Мирјана Бошков Лимбахтер, потомак страдалог интернирца.
Како би се ово страдање отргло од заборава, осмишљена је посебна публикација која није оптерећена научним фуснотама, али се строго ослања на валидне изворе и референце.
„У самој публикацији се налази доста аутентичних фотографија. На самом крају публикације се налази фотографија сваког лица које је било у том логору. То је интересантно и то је био прави истраживачки рад да се дође до фотографије сваке особе. То је доста дуго трајало", каже Милош Пушара, историчар и аутор публикације.
Ова болна историјска епоха и данас отвара многа питања међу истраживачима. Питају се колико су ови несрећни људи страдали због специфичних политичких околности од 1939. до 41. године.
„Клима и изузетно тешко време за наше људе са ових простора однели су велики број жртава. То је било и време када се измерило колико је човек – човек", истиче Драгољуб Бадрљица, професор у пензији.
Међу ледом и бодљикавом жицом родила су се сведочанства о неизмерној солидарности, како између самих логораша, тако и од стране локалног норвешког становништва које је ризиковало сопствене животе да помогне заробљеницима. Збратимљени градови Кикинда и Нарвик и споменик „Камене руже“ у центру града трајна су опомена и порука да се такав ужас више никада и никоме не понови.
