Подсећање на старе занате у Лесковцу
У Лесковцу, овогодишњој националној престоници културе, октобар је у знаку традиције. Центар за стручно усавршавање у образовању и Народни музеј пружају прилику деци да упознају старе занате, обичаје, богато културно наслеђе.
Брижљиво чува дедино мајсторско писмо. Лесковачком учитељу Драгану Танићу у неслеђе је остала и столарска тезга са ручним алатом из 1920.-те. У обради дрвета много тога је, каже, променило време.
„Потребно је да човек и зна, да одлично изучи занат, да буде вешт у томе, а потребно је било и више времена, а данас се све то ради помоћу машина", наводи Драган Танић, учитељ и столар.
У Лесковцу је остало петнаестак старих заната. Малишани први пут виде како се израђују предмети од коже, откривају умеће кујунџије и лепоту филигранског накита. Ту је и прича стара више од 100 година о свиленим бомбонама и лизалицама.
Маја Настић, бомбонџија из Лесковца каже да је све традиционално. „Све се прави ручно од кувања шећера до паковања, значи буквално без и једне једине машине", објашњава она.
„Први пут видим како се израђује накит од филиграна и ја би желела да носим минђуше", каже Лена Стојковић, ученица 4. разреда ОШ „Десанка Максимовић" у Грделици.
Ивана Станковић, мајстор филиграна додаје: „Тражи пуно стрпљења и љубави, а свако ко жели да научи може да успе у томе.“
Ткање, пустовање вуне, осликавање текстила. У рукама четрнаестогодишње Катарине вештина, у души милина док плете, хекла, везе. Радо учи млађе другаре.
„Ја сам од моје баке научила. Она је свестрана у тим уметничким занатима. Сви су жељни да науче и то ми је јако драго“, рекла нам је Катарина Тодоровић, ученица 8.разреда О.Ш „Светозар Марковић" Лесковац.
Андреа Крстић, ученица 2. разреда ОШ „Вук Караџић" из Лесковца додаје: „Ништа није тешко, треба само мало стрпљења да се научи."
У Народном музеју пред лесковачким предшколцима и основцима отворила се жива књига о традицији и занатима.
„Оно што је нама посебно важно јесте да је ово интерактивно. Да су на многим овим пунктовима деца могла сама да пробају, не само да чују, да виде, да уче него и да ураде нешто своје", истиче Анђела Костић, директорка Центра за стручно усавршавање у Лесковцу.
Са колена на колено у Лесковцу се чува и стари градски обичај, девојачко чешљање. Ритуал пред свадбу који симболизује одлазак младе из родитељске куће.
