Кинцуги срца: Како једна Шапчанка пукотине "попуњава" златом?
Колико пута срце може да буде сломљено? Ово је за Шапчанку Јелену Спасојевић филозофско, психолошко, али и креативно питање. Једна је од ретких уметница у том крају, која истражује јапанску технику кинцуги - вештину поправљања поломљених предмета златом.
У атељеу Јелене Спасојевић, поломљени предмети добијају нови живот. Делови се спајају, а пукотине испуњавају везивом и златним листићима. Попут керамичких шоља и унутрашњи ломови и ожиљци нису само слабост већ и трагови искуства који нас чине снажнијим и отпорнијим. Позлаћивањем рана, не маскира се бол, већ добија нову форму.
„Срце може бити сломљено пуно пута, али остаје једно отворено питање, да ли је репарације бесконачна. Сад, у овом практичном делу, срце може бити сломљено онолико пута колико имамо делића на крају да сломимо, довољно је некада два мала сегмента да остану па да их саставимо. Предмет наставља да живи славећи своју историју, своје ломове и ако би пренели то на нас људе, наше ломове и емотивне кризе“, наводи Јелена Спасојевић, дипломирана сликарка.
Сваки рад и на изложби ,,Кинцуги срца,, у шабачком Културном центру, има своју причу - о губитку, новом почетку и прихватању промена. Пукотине на шољицама и чинијама, постале су уметнички детаљ који наглашава лепоту несавршености.
Соња Петровић Јагић, историчарка уметности истиче: „Филозофија и уметност на једном месту, у Културном центру у Шапцу. Јелена Спасојевић, шабачка уметница која је дуги низ година на ликовној сцени и добијала је разноразне награде за своје аквареле који су били тродимензионални, некако је, кроз неко своје промишљање дошла до ове врсте ликовне технике која поломљене делове спаја са златом, а опет са друге стране, једна дубока филозофија јер је срце главни елемент“.
„Кинцуги срца“ је прича о ранама које нас мењају и обликују, али и о снази да од онога што је било поломљено направимо нешто ново. Јер, понекад кроз прозор или пукотину, све оно најлепше, најјаче засија.
