Пирот постао лидер у брзини раста плата међу градовима и општинама

За Пироћанце, финансијска сигурност је предуслов за неке веће животне одлуке. Податак, да највећи раст плата у јулу, бележи Пирот, звучи веома добро. Међутим, околности за ову статистику су мало другачије.

„Тај пик је настао, тако што је повећао за десет хиљада динара просечну плату од 107 хиљада у јуну, на 117 хиљада у јулу, а управо је настао зато је што је 4 хиљаде радника „Тигар тајерса“ примило по 41 хиљаду динара регрес“, наводи Драган Костић, председник Уговорне привредне коморе.

Саша Сурдуловић, председник Самосталног синдиката Пирота каже: „У Пироту има око 16 хиљада запослених, тако да је то једна четвртина од укупног броја запослених и мислим да је то подигло таман толико да се види да је разлика велика“.

Пиротска привреда је специфична и наслања се на две велике компаније гумарске индустрије. Светске околности и енергетска криза директно утичу на производњу. Због тога су и плате, пре неколико година биле једне од највећих у Србији, што сада није случај.

„Ми у Пироту имамо више фирми, које дају само минималац и нешто мало више од минималца, тако да „Тигар тајерс“ и још пар неких мањих фирми, које дају добре плате, није довољно“, каже Саша Сурдуловић, председник Самосталног синдиката Пирота.

„Реално, плате нису расле у Пироту и баш то указује да морамо више да се посветимо развоју малих компанија, које могу бити добављачи великим, али то је за сада недовољно развијено у Пироту“, истиче Драган Костић, председник Уговорне привредне коморе.

Када је грађен источни крак Kоридора 10, Пироћанцима је за експропријацију земљишта исплаћено око 15 милиона евра. Тај новац није уложен у отварање производних фирми или пољопривреду. Пироћанци су куповали некретнине или похранили новац у чувену сламарицу. Ако је за утеху, неки су се одважили да те некретнине искористе као туристичке, смештајне капацитете, а и то је неки бизнис.