Болести срца и крвних судова у Србији дневно односу 132 живота
И у нашој земљи данас се обележава светски дан срца под паролом "Ухвати ритам срца, не пропусти ниједан откуцај"! Према најновијим подацима Светске федерације за срце, кардиоваскуларне болести представљају глобални водећи узрок смртности који годишње односи око 20,5 милиона живота. Каква је ситуација у јужном Банату и нишком округу и шта кажу лекари, које су превентивне мере?
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут” и у Србији скоро 50 одсто свих узрока смрти последица су кардиоваскуларних обољења. У јужнобанатском округу у 2025. години регистровано је 717 оболелих од акутног коронарног синдрома и то 649 инфаркта миокарда и 68. оболелих од нестабилне ангине пекторис.
„У нашој средини мушкарци нешто чешће обољевају и умиру од инфаркта миокарда и тај однос је 60-40 у корист мушкараца. Они најчешће обољевају већ после 50 година, а жене после 60“, каже др Тања Тодоровић, специјалиста епидемиологије Завода за јавно здравље Панчево. Додаје да забрињава што је овај узраст све млађи последњих година. "Инфаркт региструјемо већ у узрасту од 30-35 година. Што се тиче смртних исхода у 2025. години регистровали смо 147 умрлих од инфаркта миокарда“, истиче др Тодоровић.
И у Институту за лечење и рехабилитацију у Нишкој Бањи последњих година имају све више посла и сваког дана се у дневној амбуланти ка кардиоваскуларне болести прегледа од 30 до 40 пацијената.
„Неки од тих пацијената након прегледа буду хоспитализовани након прегледа код нас у интезивној нези и примљени у Институт за кардиологију. Имамо велики број пацијената, њих 30-40 који су стално хоспитализовани на испитивању кардио-васкуларног система. Годишње урадимо десетине хиљада оваквих прегледа у нашим амбулантама и ту можете закључити колико је оптерећен здравствени систем и наш институт“, наводи доц. др Дејан Симоновић, помоћник директора Института „Нишка бања”.
Лекари опомињу да су веома важни превентивни прегледи и зато бар једном годишње треба проверити вредности холестерола, триглецирида, крвног притиска и ниво шећера који значајно утичу на појаву кардиоваскуларних болести. Не можемо утицати на старост и генетику, али срце можемо сачувати ако не пушимо, алкохол користимо умерено, ако водимо рачуна о исхрани, физичкој активности и телесној тежини.
