Шта чека домаћу производњу кромпира?

Предраг Василијевић припрема парцеле за вађење овогодишњег кромпира. У родној години очекивао је добар принос, али је суша донела неизвесност.

„Од 15. јула је била велика суша, у хладу 43 степена, у њивама 50, 60 степени. Не очекујемо неки род, јер кад је требало да се залива, суша је учинила своје", напомиње Предраг Василијевић, пољопривредник из Горње Добриње.

За сезонске раднике летњи период је главни извор прихода да презиме. Подносе и високе температуре, јер је најважније да имају посла.

"Док није било града, имало је још да се купи шљива, али сад смо остали само на кромпиру", каже Зорка Мартић из Мршеља.

Због пада приноса и у Европи очекује се да ће кромпир бити скупљи него прошле године, када је у Србију увезено више од 40.000 тона.

„И када је добар принос, ми немамо довољно за сопствене потребе, зато што се стално смањују површине, делом из биолошких разлога, делом због тога што људи трпе велике губитке и одустају од те производње", истиче Ратко Вукићевић, председник Уније „Плодови Србије".

Будућност домаће производње стручњаци виде у удруживању произвођача, али и да најмање површине за производњу буду педесет хектара. Ратари сматрају да износ субвенција треба прилагодити конфигурацији терена.

„Рекао сам више пута, министар треба да има једног пољопривредника из ужичког краја, једног из ваљевског ,из Лесковца, није свуда иста производња. Ево рецимо ова њива, ја могу да орем само низбрдо, празним трактором идем узбрдо, не покрива мени осамнаест хиљада наша производња у брдско планиском подручју", каже пољопривредник Василијевић.

А такав кромпир се и најмање третира хемијом, сагласни су и стручњаци и ратари, који тврде да се та разлика најбоље уочи дегустацијом.