Нови Пазар: Резултати тренинга код деце са Дауном
Након што му се здравствена ситуација толико закомпликовала да су лекари страховали како ће даље, живот младића са Дауновим синдромом потпуно се променио када се посветио спорту. Мехмед Колашинац из Новог Пазара данас је пример колико упорност, подршка и жеља могу да помере границе и промене свакодневицу. Ово је његова прича.
Мехмедова прича многима може бити права инспирација. Са својим тренером Исом већ скоро годину дана редовно тренира. На почетку, разлог за вежбање била је његова сложена здравствена ситуација, која је истовремено представљала и велики изазов, али и бојазан за тренера и Мехмедову породицу.
„Сто корака нисмо могли, након три године борбе са Короном, да пређемо. Требало нам је два сата. Падала му је сатурација, па би стално носио сатуратор да види који му је ниво кисеоника у телу“, каже Нихад Колашинац, Мехмедов отац.
Исо Муковић, фитнес инструктор додаје: „У консултацији са његовим родитељима одлучили смо да он почне да тренира, тако што смо ми прилагодили тренинге онако како би њему најбоље одговарали. Он је у старту показао позитивну реакцију на тај тренинг, где је он из тренинга у тренинг брзо напредовао, где сам се ја баш одушевио“.
У међувремену, тренинг је за Мехмеда постао важан део свакодневице. Овде долази са великим узбуђењем, а посебно га радују тренинзи са пријатељима из групе, са којима дели слично искуство одрастања са Дауновим синдромом.
„Цела та прича и цео тај систем тренинга који мора бити њима прилагођен зна да буде доста комплексан. Захтева доста знања, као и одговорности, међутим уз довољно жеље све је то лако урадити“, истиче Исо Муковић.
Нихад Колашинац, Мехмедов отац каже да његов син једва чека да дође, да тренира. „То њега испуњава. Јако је дисциплинован да уради све те вежбе. Увек једва чека. Те шта ће да обуче, те шта ће… Углавном, презадовољан је и овај тренинг га полако враћа у једну нормалу“, наглашава Колашинац.
Од младића који се некада једва кретао, Мехмед је својом упорношћу и жељом стигао до тога да данас редовно тренира и из дана у дан напредује. Његов пут можда најбоље показује колико се границе могу померити када постоји довољно воље, стрпљења и жеље да се иде напред.
