Како су, после много деценија и живота у Енглеској, Раковићи пронашли породицу у околини Пожеге

Други светски рат завршен је пре осам деценија, а неке породице поново су успоставиле контакт у новом миленијуму захваљујући интернету. Такав је случај и са породицом Раковић. Њих је рођак из Енглеске пронашао после двадесетогодишње потраге, након чега су одлучили да се преселе у земљу из које је њихов отац емигрирао 1946. године.

За Богољуба Раковића, који је био припадник Краљевске војске, није било сигурне будућности у социјалистичкој Југославији. Напустио је родни дом и емигрирао у Велику Британију, где је основао породицу. Страхујући за личну и безбедност своје породице у Србији, ретко је слао писма рођацима, преко којих су сазнали да има сина и ћерку.

„Нека комуникација је престала после можда шездесетих година. И тако ти покушаји да ступимо у контакт су били узалудни, нисмо успели. Све док се није десило то, ето пре 2 године. Ја и супруга смо били у малинама зазвонио ми је телефон, видим порука Лиза Раковић“, каже Томо Раковић, из Горјана.

Лиза Раковић, из Велике Британије додаје: „Покушавала сам у амбасади, преко интернета, пре фејсбука то није било уопште лако. Амбасада ми није никада одговорила. Али сам била упорна и нисам говорила мужу. И једног дана сам пронашла фејсбук профил Тома Раковића и послала му поруку“.

Богољуб није причао о свом животу у Србији, осим да је из села Горјани и именима мајке и оца. Лизи је рекао да су му родитељи били пољопривредници, који су узгајали парадајз и шљиве. Томо Раковић окупио је у јануару 2025. године породицу и организовао први сусрет и дочек за рођаке из иностранства, који раније никада нису били у Србији.

„Они изненађени, а породице одушевљене. То су биле и сузе радоснице када су се упознавали“, сећа се Томо Раковић.

Петар каже да је њега и сестру отац увек водио у Српску православну цркву и на окупљања земљака, а имао је и српски извод из матичне књиге рођених. Осећао је блискост својим српским коренима, које је прошле године употпунио држављанством и српским пасошем.

„Наша фамилија у Србији, фантастични људи, нас је дочекала топлог срца у јануару прошле године. Ми смо се доселили три месеца након тога. Сада имам више од седамдесет нових чланова породице“, истиче Петар Раковић, ваздухопловни инжењер у пензији.

„Најбољи људи. Нисмо могли наћи љубазније, љубазније, гостољубивије људе. Тако смо срећни“, наглашава Лиза Раковић, из Велике Британије.

Делећи приче из свог живота на друштвеним мрежама, заинтересовали су и пријатеље из иностранства да се доселе овде и оживе напуштена пољопривредна домаћинства. Надају се да ће им администрација бити олакшана, како би дане у пензији провели уживајући у чарима Србије.