Ватрогасци добровољци из Новог Сада помажу у Делиблатској пешчари

Још увек није свануло. Пакују заштитна одела, рукавице, проверавају возило старо више од четири деценије. Тим мора бити спреман да у пет крене пут Делиблатске пешчаре. Поносни су јер припадају добровољном друштву које је једно од најстаријих у Србији. Прошле године обележили су век и по постојања. Имају редовне послове, но, када ватра прети, они не питају. Овога пута, ту је шарена шесточлана екипа, међу којима је и један тек свршени студент, али и професор факултета.

“Имамо буквално од неквалификованих радника, до доктора наука .Значи људи углавном, већина људи има свој посао, од кога живи, ово нам дође као врло занимљив, врло скуп, захтеван и опасан хоби. Ево нас шесторо смо имали буквално ту срећу да данас можемо. Неко је добио слободно са посла, неко је данас иначе слободан, а некоме је данас први дан годишњег одмора, па иде на авантуру у Делиблатску пешчару”, каже Игор Сић, председник Добровољног ватрогасног друштва Петроварадин.

На вези је са колегама које бране угрожена подручија, а данас ће, уз њихово, стићи помоћ ватрогасаца из још десетак добровољних друштава из Србије.

“Има назнака да се ситуација поправља, пожар је још увек активан, још увек жив, пробаћемо ми данас да дамо максимум да пробамо да олакшамо ситуацију колегама које ће и остати на терену. Поприлично велики број добровољаца се јавља, сумњам да је број мањи од 50 по дану”, наводи Игор Сић, председник Добровољног ватрогасног друштва Петроварадин

Попут професионалних бригада, овде се знају задужења и хијерархија. Често се шале, да су, без обзира на године стажу, на терену чешће него код куће. Посебно ове сезоне. Суша је немилосрдна, па су од ватре готово свакодневно бранили свој рејон, а када је потрено као данас, и другима прискакали у помоћ.

“Од брда на Буковцу до депоније код Будисаве, стварно све на територији нашег града, шта год се запали, кад год нас позову, то бранимо. Доста интервенција и овде у Садовима, у Петроварадину недавно, мислим три у два дана, тако да нажалост, има посла, плус када је овако нека ванредна ситуација у нашој земљи, увек се одазовемо”, каже Теодор Миљуш из ДВД Петроварадин.

“Имамо командира, имамо возача, имамо навалу, имамо пратећи систем, свако има своју улогу код нас. Идемо наравно на испомоћ осталим колегама-Буковац, Карловци, где год треба, опет кажем- ту смо”, наводи Роберт Фехер, из ДВД Петроварадин

У Србији постоји преко 400 добровољних ватрогасних удружења, а више од половине се налази у Војводини. Највећа су подршка професионалним ватрогасцима, бране своја подручија, дежурају у току жетве, и дају све од себе да ватра не угрози животе и имовину њихових комшија. Док по ко зна који пут остављају породице и редован посао препуштајући се ризицима, овог, како кажу, опасног хобија, за грађане имају само један апел- да се понашају одоговорно, јер управо људски немар, чест је узрок пожара, чију цену у овим условима, плаћа читаво друштво.