Археолошка открића под водом - свет Пожежанина Дарка Ковачевића
Рекордно низак водостај Дунава открио је колико је неистражена историја под водом, којом се баве подводни археолози. Такви подухвати су изузетно скупи, а у Србији је ретко и то занимање.
Пожежанин Дарко Ковачевић једини је подводни археолог из Златиборског округа, али је и међу малобројним у земљи. Дипломирао је историју, али се за истраживање подводног света усавршавао у иностранству.
„Постоји историја бављења подводном археологијом у Србији још од деведесетих година, захваљујући мојој колегиници Гордани Каровић, која је радила Трајанов мост, затим Сирмиум, односно Сремску Митровицу. Не постоји институционална инфраструктура, ни у академском ни у неакадемском сектору да развој те сабдисциплине“, каже др Дарко Ковачевић, подводни археолог.
Љубав према историји и откривање прошлости под водом Дарка су мотивисали да академску каријеру крунише и докторатом.
„Моја прва теза је била везана за регион источног Медитерана и Блиског истока, после истраживања у Либану, Турској, Египту, у Сирији, Грчкој, Кипру сам се полако померао на запад. Радио сам у Хрватској, Црној Гори, на Малти. Тако да у принципу средњи и источни Медитеран је нешто чиме се бавим у последње време”, наводи подводни археолог др Дарко Ковачевић.
Србија је недовољно истражена под водом, сматра Дарко Ковачевић. Дунав има велики потенцијал за међународне пројекте.
„Поготово што је Србија, мање више на половини тока, а дуж самог Дунава не постоји успостављена, да кажемо прекогранична сарадња држава када се ради о самом истраживању Дунава, са аспекта подводне археологије. Он сам по себи дефинитивно нуди могућност занимљивих налаза, јер је био и римска граница, односно Лимеса, касније наравно коришћен у свим периодима и у средњем и у новом веку“, наводи др Дарко Ковачевић.
Богато искуство и научна открића под водом преносио је студентима универзитета на Малти, а Министарство културе те земље ангажовало га је и на развијању подводног музеја.
„Недавно је чак и један меморијал одржан за брод Полинизиан, који је био део тог система и који је даље део система подводног музеја Малте, а на коме је било 300 српских војника у Првом светском рату, који су успешно евакуисани, страдала је само посада француске. Откривен је споменик на српском, малтешком и француском језику на Малти“, каже др Дарко Ковачевић – подводни археолог.
Након година интензивног истраживања под водом широм света, тренутно се фокусирао на развоју Центра за археологију у сарадњу са Универзитетом у Подогорици.
Коментари