Рецепт који се не записује: Како Чугуровићи чувају сирце

Мирис свежег млека, руке које памте стари поступак и рецепт који се не записује, већ наслеђује. У домаћинству Чугуровића, једном од ретких у Јадру где се овај обичај још чува, сирци нису само храна, већ породично наслеђе.

"Нешто сам научила од мајке, нешто од свекрве. Свекрва је правила исто кад сам дошла, она је то сваке године правила за себе, за пријатеље, и тако, фамилију“, истиче Славица Чугуровић.

У припреми сираца време је, кажу, најважнији састојак. Дани од Ивањдана до Петровдана, дају им посебан укус и текстуру. Могу се припремати и касније, али, нису исти као када сазре у право време.

Славица објашњава начин припреме: "5 литара млека и две кашике сиришта, и на време све, не сме дуго ни да стоји, да се цеди, не сме дуго на шпорету."

"Сирци се суше у периоду када је Сунце најјаче, у периоду годину када су дани најдужи, најсучанији и најтоплији и они су излагани у најразличитијим посудама, могли су да користе тепсије, лопаре, да их увијају у танке тканине и поставлају на кровове да би били што боље осушени“, појашњава етнолог Ана Чугуровић.

Некада су се сирци правили у сваком домаћинству које је имало краве. Данас их припрема тек неколицина породица, а са сваким угашеним огњиштем нестаје и део знања које се вековима преносило.

"Свакако би било веома значајно да се сачува ова вештина и ово знање зато што су то у ствари знања многих претходних генрација која су се усавршавала кроз време и било би штета да се таква знања изгубе“, истиче етнолог.

Сирци нису само специјалитет, већ део идентитета, а докле год се овај обичај чува, чуваће се, кажу, и успомена на начин живота који је вековима обликовао тај крај.