Уметност у камену: У Аранђеловцу почела 61. смотра "Мермер и звуци"

Радовање уметности у Парку Буковичке бање. Чудесном свету керамике на дар дела троје уметника, насталих на прошлогодишњој смотри.

„Окружење ми је било јако битно за рад зато што сам радила форме које су биоморфне и природне.То јесте нека тема коју ја разрађујем већ неко време,а ли увек експериментишем са неким другачијим материјалима, или бојама, текстурама“, каже Сара Николиш.

Једну од највећих збирки уметтничке керамике у Европи са више од 7оо дела, стварали су и богататили најбољи.

„Уметници који су долазили од 74-те године,уметници свих континената, затим свако најзначајније име које је нешто представљало за уметност керамике, уметничке керамике, управо је дошло у Аранђеловац, оставило своја дела“, наводи Тања Вићентић, историчар уметности.

Савршено дело природе, бели венчачки мермер из утробе планине, кроз осамдесетак скулптура у парку Буковичке бање, чини јединствен музеј на отвореном. "Нема камена без мајдана ", а овај аранђеловачки поред објеката у Србији, узидан је и у део Беле куће у Вашингтону. Симпозијум "бели Венчац", полазиште смотре "Мермер и звуци, која је кроз деценије прерасла у чувара свих видова уметничког стваралаштва.

„Позоришни програм, музички програм, књизевне вечери, трибине, али и ликовни програм који обухвата четири изложбе које ће се одржати на месецном нивоу“, истиче Душанка Ђурић, директорка смотре "Мермер и звуци".

Сваки учесник тој манифестацији, додаје делић свог сензибилитета, драгоцени каменчић у мозаику којим се Аранђеловчани поносе.

„Ја је памтим из времена кад је то онако било и средствава и подршке са свих страна за ту смотру, али ето истрајала је и кроз кризна времена и данас“.

„И то део неког идентитета града и свакога ко живи у Аранђеловцу“.

„Погледајте какви су радови, то нема свуд.треба наш град д се чује, да полетимо од свега“, наводе анкетирани.

Три облика културно уметнчког изражавања, специфичних и међусобно повезаних, на хиљаде учесника из земље и света и публика која цени квалитет, давали су импулс манифестацији да траје и опстане.

Данијела Башић, уметничка директорка националног ансамбла "Коло“ сматра да то на неки начин показује коилико је Србији стало до уметности и културе. „Као што ансамбл Коло негује аутентичност, негује то да прикупимо, сачувамо и прикажемо на сцени оно што годинама ансамбл Коло ради, а то је очување културе и традиције“, каже она.

Јер уметност у Аранђеловцу припада свима. Више од шест деценија, жива и променљива, као највреднија тековина људског духа.