Како разликовати јестиве од отровних гљива, сазнајемо у Пчињском округу

Гљиве двојнице су јестиве и отровне врсте које личе једна на другу. За микологе двојница нема, већ само недовољног позвања гљива. Сличне су ове две, истог су рода, али је једна условно јестива, уз термичку обраду, а друга отровна.

“Ова аманита пантерина, која је отровна, она не мења боју ни на пресеку, и увек су бели листићи, док ова бисерка, она има винско црвену боју у дну дршке и када се овако сломи она мења боју у винско црвену”, каже Никола Стојановић, из Еколошко-гљиварског друштва “Смрчак”.

Владимир Јањић, из „Смрчка“ објашњава: “Проблем је што не постоји никакав сертификационик која ставља гљиве у промет, не постоји никаква контрола стављеног материјала у промет, тако да се често на нашим тржницама налазе и гљиве које су и отровне, што је изузетно опасно. Знамо за случај од пре неку годину, није сигурно да се то неће поновити, није сигурно зато што апсолутно немамо никакву заштиту од свега тога."

Зато је едукација битна, Миколошки гљиварски савез Србије и удружења организују обуке, али нису обавезне за сакупљаче и откупљиваче, оне који су најчешће у контакту са гљивама. Заинтересовани су средњошколци.

Станислава Митић, професор биологије у Гимназији каже да поготову излазак на терен много значи: “Биодиверзитет је велики и много значи да деца изађу на терен, да виде шта је то гљива, шта су печурке, шта се једе, шта може да се једе, тај пројекат је “Од шуме до трпезе”.

“Тих заиста опасних врста је релативно мало и релативно их је лако научити, велики број врста је нејестив, неинтересантан, неупотребљив, па оне као такве нису ни опасне”, истиче Владимир Јањић, из Еколошко гљиварског друштва ‚‚Смрчак‚‚.

Разнолика су станишта гљива у Пчињском округу, око Пчиње доминирају медитеранске врсте, на већим надморским висинама срмча, буква. У шумама око Барелића за кратко време чланови друштва "Смрчак" пронашли су 18 врста гљива, између осталих и веома отровну зелену пупавку.