Зашто је један Пироћанац Алпе заменио Старом планином?

Средином прошлог века у пиротском крају било је око 300 хиљада оваца. Данас их је свега десетак хиљада, јер већина младих избегава да се бави овим тешким послом. Један од ретких, који је основао ново стадо и ухватио се у коштац са проблемима које носи овчарска производња је 35-годишњи Перо Пуља из Пирота.

Гастарбајтерски хлеб му није пријао, па се после неколико година рада у Аустрији и Швајцарској одлучио да започне посао на обронцима Старе планине. Иако нема довољно искуства, Перо сматра да узгој оваца може да буде уносан посао. За почетак купио је стадо од педесетак оваца и отворио пољопривредно газдинство.

"Све је тешко и сваки посао мора да се ради. Свуда, где год да одеш и шта год да радиш, није лако. Боље ово да се ради, да си сам свој газда и колико радиш , толико зарадиш, него да идеш за неки минималац да радиш. Нов сам у овом послу и учим још увек, али мислим да ми добро иде", наводи Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства.

Одлучио се да чува косовске бардоке. Каже да тиме доприноси очувању генетских ресурса, јер је у Србији остало мање од 200 грла ове старе метохијске расе оваца.

Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства каже: „Оне су изузетно млечне. Има примерака које дају и литар ипо млека. Аутохтона је раса, изузетно подобна за ово подручје. Подноси све временске прилике и неприлике. Отпорна на кишу, на болести."

Највећу помоћ и подршку у послу пружа му супруга. Да би стекао потребна знања Перо је уписао Високу пољопривредну школу.

"Планови су да останемо на 50 грла. Правимо млекару да можемо да производимо овче производе од 100% овчег млека и да изађемо на тржиште", истиче Пуља.

Премије које за овчарство обезбеђује држава и погодности које пружа Фонд за пољопривреду града Пирота, могу бити изазов младим људима, попут Пера, да обнове давно запуштене појате својих предака и оживе старопланинске пашњаке.